Naučnici kažu da su u laboratoriji stvorili nešto što nalikuje na crvotočinu – česti motiv filmova naučne fantastike koji još nije zabeležen u stvarnosti. Naime, simulirali su dve minijaturne crne rupe u kvantnom računaru i preneli poruku iz jedne u drugu ili napravili su svojevrsni tunel u prostor-vremenu.
Na temelju teleportirane kvantne informacije čini se da se pojavila crvotočina kroz koju se može proći, a da pritom nije došlo do cepanja prostora i vremena. Crvotočina je pukotina u prostor-vremenu koja bi teoretski mogla povezivati dva udaljena područja u svemiru. Naučnici ih nazivaju i Ajnštajn-Rozenovim mostovima, po dvojici fizičara koji su se njima bavili: Albertu Ajnštajnu i Natanu Rozenu.
Tridesetih godina prošlog veka Natan Rosen pokazao je da se zakrivljeni prostor-vreme crne rupe može povezati s vrhovima bele rupe i formirati neku vrstu mosta ili tunela. Pod pravim okolnostima materija bi mogla putovati kroz ovakve tunele bez gubitka informacija, a to znači bez oštećenja. „Izgleda kao patka, hoda kao patka, glasa se kao patka. Dakle, stvorili smo nešto što po svojstvima nalikuje crvotočini”, rekao je fizičar Džozef Liken iz Fermilaba, američke laboratorije za fiziku čestica, a prenosi The Guardian.
Fizičarka iz Kalteka, Marija Spiropulu, izjavila je da ovaj minijaturni fenomen ima karakteristike „bebe crvotočine”i da se nada da će uskoro moći da naprave „dete crvotočinu”, a potom odrasle primerke. Pomenuti istraživači su, inače, posmatrali dinamiku crvotočine na kvantnom računaru Sycamore Quantum Processor. Naučnici koji nisu bili uključeni u eksperiment upozoravaju da se ne radi o pravoj ili fizičkoj crvotočini, ali su naveli da ovakva istraživanja mmogo obećavaju.
Danijel Harlou, fizičar iz MIT-ja, objasnio je za New York Times da se eksperiment temeljio na modeliranju koje je bilo toliko jednostavno da se isto tako moglo proučavati pomoću olovke i papira. No naučnici koji su radili na istraživanju jasno su istakli da su još daleko od slanja ljudi ili drugih živih bića kroz takav portal. „U eksperimentalnom smislu, što se mene tiče, to je jako daleko. Ljudi mi dolaze i pitaju: Možeš li staviti svog psa u crvotočinu? Odgovor je – ne”, naglasila je Spiropulu.S njom je saglasan Liken, koji podseća da „postoji razlika između nečega što je moguće hipotetski i moguće u stvarnosti”.
„Dakle, treba da prođe mnogo vremena da pošaljemo psa kroz crvotočinu. Ali negde morate početi. I mislim da je uzbudljivo što smo uopšte nešto postigli. Ideja o crvotočini postoji dugo. No mi smo eksperimentalni naučnici i duže vreme pokušavamo istražiti taj koncept u laboratoriji”, zaključio je Džozef Liken.Istraživanje nazvanoTraversable wormhole dynamics on a quantum processorobjavljeno je u časopisu Nature.
(Indeks)
