Astronomosko društvo „Ruđer Bošković” iz Beograda ove godine slavi 90 godina postojanja. Posle perioda koji ga je doveo na ivicu kolapsa, konačno je dočekalo vedrije dane.
Dr Romana Vujasinović
Na obroncima Kalemegdana, sa panoramskim pogledom na Beograd, smeštena je opservatorija Astronomskog društva „Ruđer Bošković” (ADRB). Pored terase koja je prilagođena teleskopskim posmatranjima, Dizdareva kula ima nekoliko kancelarija i podrum adaptiran u učionicu. Posle adaptacije, sa svojim Carl Zeiss-ovim 110/2030 mm refraktorom koji koristi kao glavni instrument još od šezdesetih godina prošlog veka, Kula je postala Narodna opservatorija Beograda i sinonim jedinog beogradskog astronomskog društva.
Sa terase pruža se pogled na još jednu, vrlo upečatljivu građevinu koja takođe pripada ADRB. Iako kupolasti krov sa staklenim ispupčenjima podseća na kreativnu retro-futurističku arhitektonsku viziju, ovo zdanje je prvobitno izgrađeno kao tursko kupatilo, verovatno nakon predaje ključeva Beogradske tvrđave Knezu Mihailu 1867. godine. To što je smešten planetarijuski projektor iz šezdesetih godina deluje usklađeno s njegovom neobičnom estetikom, te on često ostavlja utisak da je baš za tu namenu građen. Tako se vrlo mogu čuti pitanja, na primer, koja je uloga staklenih prozorčića odnosno svetlarnika u planetarijumskoj projekciji i da li se kroz njih može posmatrati teleskopom.
Kula i planetarijum čine gravitacioni centar ADRB sa dugom istorijom, osnovanog davne 1934. godine. Glavne aktivnosti tiču se popularizacije astronomije i prirodnih nauka, amatareskih posmatranja i izdavaštva knjiga i časopisa. Predavanja u planetarijumu prilagođena su opštoj publici i osmišljena da zainteresuju decu i odrasle za nauku. U odzvanjanju kupole orijentalnog turskog kupatila i mehanički zvuk okretanja planetarijumskog projektora, oduvek se mogla čuti opčinjavajuća priča iz grla mnogobrojnih harizmatičnih govornika, renomiranih naučnika i informisanih entuzijasta za nauku. Teleskopska posmatranja na terasi Narodne opservatoriji po pravilu su vodili članovi „Ruđera Bokovića” koji su položili kurs opšte astronomije i stekli zvanje stručnih saradnika. Posmatranja su prilagođena uslovima slabe vidljivosti iz centra grada, a pre svega imaju za cilj informisanje radoznalih posetilaca, često i slučajnih prolaznika.
Bez ikakve sumnje se može reći da ADRB neretko igra ulogu životne prekretnica mnogima koji čak slučajno ušetaju u njegove prostorije. Generacije astronoma i ljubitelja astronomije svedoče da su došavši na ovo mesto zauvek ostali povezani sa noćnim nebom. Pojedini srednjoškolci su, podstaknuti ovim novim horizontima saznanja, otišli na studije astronomije u zemlji ili inostranstvu i izgubili kontakt sa društvom. Ostali su odlučili da se okrenu drugim profesijama, zadržavši astronomiju kao najdragoceniji hobi. Potonji su najpre postali najpre verni članovi, a onda vrlo aktivni stručni saradnici, godinama posvećujući vikende volonterskom radu.
Nažalost, minulih petnaestak godina delovalo je kao da se na Kuli nije desila smena generacija mladih entuzijasta. Tome je pre svega doprinela promena zakona o finansiranju udruženja građana 2010. godine, dovevši do otpuštanja stalno zaposlenih astronoma i astrofizičara koji su bili predavači u planetarijumu, urednici časopisa „Vasiona” i organizatori aktivnosti na opservatoriji i u udruženju. U takvim okolnostima, izdržavajući se samo od neznatnih para koje donosi prodaja ulaznica simbolične cene za opservatoriju i planetarijum, ova složena i logistički zahtevna organizacija bila je na aparatima za održavanje pulsa.
Kakav takav puls održao je pre svega verni višedecenijski sekretar u penziji, mnogima poznati Milan Jeličić, čovek vedrog duha. U prostorijama je vladala tišina koju bi tek ponekad prekinulo škripanje parketa pod koracima posetilaca, ali on je uvek bio tu da ih dočeka, uprkos tome što nekoliko godine pred penziju nije primao platu za svoj rad. Veliki doprinos kontinuitetu u najtežem periodu nesumnjivo dao je Branko Simonović, veliki ljubitelj prirodnih nauka i astronomije, jedini predavač i demonstrator na teleskopu gotovo celu deceniju kada su ostali iz njegove generacije stručnih saradnika odavno otišli. I pored svih napora i altruizma koji su ova dvojica demonstrirali, radeći bez adekvatne materijalne naknade, ni izdaleka nisu bili dovoljni za funkcionisanje ADRB.
Na veliko iznenađenje svih nas koji smo izgleda odavno digli ruke, upravo se u protekle dve godine počelo nešto dešavati. Ako sada uđete, prvo što se može primetiti jeste sveže ishoblovan i prelakiran parket na svim spratovima. Zađete li u prostorije, videćete da su raščišćene, neke čak renovirane. Na terasi je postavljena All Sky kamera sa Astronomske opservatorije u Beogradu, a pominjani refraktor kompletno je restauriran. Što je najvažnije, naiđete li petkom i subotom, novo lice će vas dočekati na terasi uz teleskop. Iz učionice ćete čuti glasove mladih koji drže sastanke, dogovaraju se, dele zaduženja: ko sprema sledeće predavanje u planetarijumu; ko ažurira društvene mreže ove sedmice; ko organizuje krečenje fasade planetarijuma…
Kako je moguće da se za relativno kratko vreme desio takav preobražaj koji je oživeo Kulu? Kao što to često biva, nesumnjivo je presudnu ulogu odigrao napor pojedinca. Ličnim primerom, ni malo sebe ne štedeći, pokrenuo je lavinu promena i ubrzo se oko njega okupila kritična masa istomišljenika. U pitanju je astronomski entuzijasta, dr Branislav Rovčanin, hirurg Klinike za endokrinu hirurgiju u Kliničkom centru Srbije i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Baveći se jednom po jednom prostorijom, njegovi vikendi su se sveli na nošenje teških komada metala i drugih nepotrebnih predmeta od Dizdareve kule do najbližeg kontejnera. Tako su do izražaja došli do tada zanemareni astronomski časovnik marke Riefler, Danićev radio-aparat, teodolit i svedočanstvo iz 1936. godine o učlanjenju ADRB u Francusko astronomsko društvo.
Poluvekovnom najvernijem članu društva, starom dobrom refraktoru, takođe je pristupio s dužnim poštovanjem. Nakon što ga je rastavio na najsitnije delove koje je jedan po jedan restaurirao, hirurškom preciznošću kakva dolikuje njegovoj profesiji ponovo ga je sastavio i tako mu udahnuo novi život. Teleskop je zadržao svoj izgled i pouzdanost kakvu samo analogna tehnologija ima – sada mu je objektiv čist, kočnice podmazane, a zupčanici za fina pomeranja po rektascenziji i deklinaciji precizni i bez praznog hoda.
Ovi poduhvati bili su gotovo sizifovski, bez očiglednih naznaka da će imati nekog dugoročnog smisla. Međutim, mladi student hemije i saradnik ADRB Ivan Ćurić prepoznao je napore i podržao Branislava Rovčanina, pridruživši mu se u svim poslovima. On se sada ističe kao najangažovaniji predavač u planetarijumu i demonstrator na teleskopu. A teško je zamisliti da bi to bilo moguće da nisu naišli na podršku Milana Jeličića.
Pored renoviranja fasada i prostorija opservatorije i planetarijuma koje se odvija po fazama, i restauriranja postojećih i nabavke novih posmatračkih instrumenata, Astronmsko društvo „Ruđer Bošković” se može pohvaliti velikim rastom popularnosti redovnih aktivnosti kao što su predavanja u planetarijumu i javna posmatranja teleskopom na Narodnoj opservatoriji petkom i subotom. Isto tako može se pohvaliti i u učešćem u nekoliko međunarodnih projekata među kojima je Međunarodna mreža za pronalaženja asteroida (International Asteroid Search Campaign) preko remote teleskopa Pan-STARRS. Analizirajući fotografije po tačno utvđenim standardima, nakon ponovoljenih provera utvrđeno je da su saradnici identifikovali čak četiri nova asteroida. Simbolično, odlučili su da ih nazovu u čast društva tako da je svaki asteroid kao prefiks dobio akronim ARB uz numerički niz.
Tu je i All Sky kamera koja je postavljena na terasi u saradnji sa Astronomskom opservatorijom u Beogradu koja 24 časa snima 360 stepeni nebeskog svoda, tako koristeći prednost koju lokacija ima u odnosu na drvećem zaklonjeni horizont na Zvezdari. Novoj opremi se, takođe, može dodati merač svetlosnog zagađenja (Sky Quality Meter), automatizovana meteorološka stanica i detektor kosmičkog zračenja. Navedeni instrumenti su integrisani u svetske mreže.
(Ilustracija All Sky kamera na zupcu terase Kule)
(Astronomski magazin)
