У приказаној табели прилично се јасно види корелација између одазива вакцинацији и чинилаца који су иначе међусобно повезани – степен образовних постигнућа, бруто друштвени производ по становнику и индекса перципиране корупције.
Будући да је стицање колективног имунитета на SARS-CoV-2 главни предуслов за враћање нормалном животу, научници су током пандемије спровели бројна истраживања утицаја различитих социјалних, бихевиоралних, културних и других чинилаца на колебљивост према вакцинисању. Нека су рађена и пре пандемије ковида-19.
Примерице, угледни амерички нестраначки труст мозгова Pew Research открио је занимљиве корелације између низа различитих чињеница и несклоности цепљењу међу Американцима. Његово истраживање показало је да на колебљивост, поред осталог, упливишу: старосна доб (млађи су колебљивији него старијих од 65), етничка припадност (азијати су најмање колебљиви, а црнци највише), религиозност (атеисти су најмање колебљиви, а евангелистички протестанти највише), политичка припадност (конзервативци су више колебљиви, а либерали мање), социоекономски статус (богатији су склонији пелцовању од сиромашних).
У ранијем сличном истраживању исте оргнизације утврђено је да, такође, постоји јака повезаност између неповерења у вакцине и неповерења у власти и да колебање значајно зависи од ступена образовања. Исто тако, једно велико истраживање објављено у часопису Brain, Behavior, and Immunity показало је да су људи који одбијају цепљење у просеку мањих когнитивних способности.
У прилог наведеном говори табела (доле) у којој се прилично јасно види корелација између одазива вакцинацији и чинилаца који су иначе међусобно повезани – степен образовних постигнућа, бруто друштвени производ по становнику и индекса перципиране корупције. Све земље које имају виши постотак вакцинисаних од Хрватске имају и виши бруто друштвени производ по становнику, боље резултате на тестовима PISA и нижу перципирану корупцију. Обратно вреди за земље које су мање вакцинисане.
То се дало очекивати: развијеније државе више улажу у квалитет образовања, а он се, између осталог, огледа у успеху 15-годишњака на тестовима PISA. Хрватска је у том погледу годинама испод европског просека. Ступањ образовања важан је људски потенцијал који омогућује научна истраживања и иновације и развој софистицираних технологија и индустрије које пак резултирају вишим бруто друштвеним производом по становнику.
У економски успешним и уређеним земљама је, углавном, индекс перципиране корупције нижи. Поверење људи у власти у великој мери зависи од тога. Наравно, на сваки од упоређених чинилаца утичу бројни други, тако да корелација није савршено прецизна.
У горњој табели представљени су удели вакцинисаних у укупној популацији, резултати тестова PISA по пласману земље (што је број мањи, то је успех младих већи), БДП у америчким доларима и индекс перципиране корупције према пласману земље (што је број већи, то је земља корумпиранија). Земље су поређане према проценту цепљења. Ради упоређења одабрали смо неке од најпроцепљенијих и неке које су по томе слабије од Хрватске.
(Извор Индекс)
