Људи који одбијају вакцинисање су, у просеку, мањих когнитивних способности, односно мање интелигенције, показало је велико истраживање објављено у часопису Brain, Behavior and Imunity.
Будући да је стицање колективног имунитета на SARS-CoV-2 главни предуслов за враћање нормалном животу, научници су током пандемије спровели бројна истраживања утицаја различитих социјалних, бихејвиоралних, културних и других чинилаца на колебљивост у вези са цепљењем. Примерице, угледни амерички нестраначки труст мозгова Pew Research открио је занимљиву корелацију између низа различитих чинилаца и несклоности вакцинацији међу Американцима. Истраживање је показало да на колебљивост, између осталог, утичу: доб (млађи су колебљивији од старијих од 65), етничка припадност (Азијати су најмање колебљиви, а црнци највише), религиозност (атеисти су најмање колебљиви, а евангелички протестанти највише), политичка припадност (конзервативци су више колебљиви, а либерали мање).
Слично истраживање Pex Research-a раније је опширније описано, у којем утврђено, такође, да постоји јака повезаност између неповерења у вакцине и неповерења у власт и да колебљивост значајно зависи од степена образовања.
Повезани IQ и колебљивост
Аутори нове студије у уводу пишу да је у току пандемије откривено више чинилаца који дају јасна предвиђања новоа колебљивости према цепљењу против ковида-19. Иако постоје истраживања која су показала да људи с нижим когнитивних способности имају проблема с нефармаколошким епидемиолошким мерама (држање дистанце, маске, хигијена итд.), улога интелигенције у одбијању вакцине против ковида-19 раније није била истражена. Да ли се мишљење научника о маскама стварно променило?
Тим научника, углавном епидемиолога и психолога с лондонског Универзитета Колеџ и универзитета у Единбургу одлучио је стога да испита повезаност резултата низа тестова интелигенције и колебљивости у вези с вакцинисањем на темељу пријава властитих ставова. Истраживање је уприличено након што је цепиво „Астра Зенеке” успешно прошло испитивања.
Подаци хиљада учесника
У њему су коришћени подаци из студије COVID Survey која прати пандемију, а саставни је део лонгитудиналне студије Understanding Society (Main Survey) која низ година на разне теме прати десетине хиљада домаћинстава у Великој Британији. У седмици после објаве резултата успешног тестирања прве делотворневакцине (новембар/децембар 2020.) прикупљени су подаци о намерама од 11.740 особа (6.702 жене) узраста од 16 до 95 година.
Резултати испитивања општих когнитивних функција утврђени су, пак, на темељу шест тестова прикупљених у Main Survey–у 2011/12, пре почетка пандемије. Међу учесницима испитивања око 17,2%, односно њих 1.842, назначило је да се двоуми поводом цепљења.
Искључени други чиниоци
Аутори су прво резултате контролисали тако да искључе могуће утицаје старости, пола и етничке припадности. То је било важно учинити јер се очекивало да ће, на пример, старији, који невакцинисањем рескирају више бити мање колебљиви. И после таквог прилагођавања студија је показала да је вероватноћа колебљивости у вези с цепљењем и даље значајно већа међу особама с мањим когнитивним способностима. Тим је, такође, спровео прилагођавања за ментално и телесно здравље и за статус заштите домаћинства, али они нису имали утицаја на резултате.
С друге стране, контрола уприличена у вези са степеном образовања довела је до делимичног слабљења резултата. Другим речима, ниво образовања утицао је на колебљивост (образованији су били мање колебљиви), чак и када је овај утицај искључен вероватноћа упрлива интелигенције на колебљивост и даље је остала значајна.
Мања когниција, већа скепса
Ово се могло последње очекивати, јер постоји повезаност између квоцијента интелигенције и степена образовања и то у оба смера. Наиме, не само да људи виших когнитивних способности у просеку постижу виша академска постигнућа него су истраживања показала да свака година образовања подиже IQ за око три бода. Аутори су, такође, утврдили да је постојала линеарна повезаност колебљивости у вези с вакцинацијом у целом распону когнитивних резултата. Другим речима, што су биле мање когнитивне способности учесника, то је била већа њихова колебљивост.
Научници у својем раду истичу да њихово истраживање има једно важно ограничење, а то је да се темељи на изјавама људи о властитим намерама, а не на стварном понашању чесника. Другим речима, и нису имали информације о томе ко се од испитаника у стварности вакцинисао, а ко није.
Интелигентнији мање збуњени
У својем извештају научници представљају могуће тумачење за повезаност коју су забележили: „Нетачне информације на друштвеним мрежама могу закомпликовати појединачно доношење одлука, што доводи до тога да људи с нижим резултатима тестова когнитивних способности постају колебљивији. Будући да су студије спроведене пре почетка вакцинисања показале да особе с нижим когнитивним способностима, такође, у већим постоцима оболевају од ковида-19, нови налази сугеришу могуће додатно оптерећење бројевима оболелих.”
Наравно, треба имати на уму да на колебљивост утичу многи чиниоци, а не само интелигенција, и да резултате треба схватити као показатеље статистичке повезаности. Другим речима, не може се рећи да је свако ко је колебљив у вези с цепљењем неинтелигентан, и обратно.
(Извор Индекс)