Библијска загонетка би ускоро могла бити решена.
Једна од најмистичнијих загонетки данашњице везана је за Нојеву барку, библијску творевину која је саграђена по Божијој заповести ради спасавања Ноја, његове породице и животиња од Потопа. Након ко зна колико лажних открића, научници се надају да су коначно на правом путу. Прво откриће Нојеве барке приписује се још Марку Полу, који је у 15. веку спомињао библијску творевину, да би касније и немачки пустолов Адам Олеариј Европљанима пренео приче локалног становништа Персије и Јерменије: „На Арарату се налазе остаци оне барке, али су постали као камен”.
Касније, током 20. и 21. века, лажна открића су безброј пута преплављала медије. Толико, да су читаоци престајали да верују у то. Сада, најновија истраживања научника указују на то да би Нојева барка коначно могла бити пронађена. Чекају се само резултати још пар испитивања. Подножје планине Арарат је већ деценијама једно од најпосећенијих места на свету, а небројано много истраживача и археолога сваке године долази на исток Турске не би ли окушало своју срећу. Међу последњим који су покушали да реше мистерију су и научници са Истанбулског универзитета, који су своја испитивања засновали на открићу једног картографа старом преко пола века.
Тада су, 1959. године, на врху планине откривени трагови формације које по облику веома подсећају на брод. Ово откриће није остало непримећено, а специјалисти из свих крајева света су похрлили да уз помоћ георадара изврше 3D-скенирање регије. И заиста, уређаји су регистровали под земљом конструкцију у облику брода „која није настала природним путем”. „Паралелне линије и угаоне структуре на дубини од 2 до 6 метара није нешто што одликује природне геолошке формације”, објаснили су чланови експедиције.
Иако постоји вероватноћа да и ово откриће буде само једно у низу лажних, научници су веома оптимистични. За сада су испитани обрасци планинских стена и земљишта на месту где је 1959. године откривено нешто налик броду, а по прелиминарним подацима, у њиховом саставу постоје и трагови глине и морских организама. Управо ово може указивати на то да се Нојева барка зауставила баш на том месту.
Оптимизам научника додатно подстиче и старост испитаних узорака: већина њих датира још из времена енеолита, односно између 5.500 и 3.000 године пре наше ере. Ово се поклапа и са признаним од стране научника подацима о времену када се догодио Светски потоп. Ипак, за коначан закључак је потребно још неко време, а научници сматрају да ће испитивања која су планирана наредне године коначно довести до разоткривања једне од највећих библијских загонетки.
(Илустрација Арарат РИА новости/Алексеј Мељников)
(РТ Балкан)
