ČEŠLJANJE JEZIKA

NAJVEĆE LENŠTINE IKAD?

597 pregleda
Ilustracija

Rezultati dosta jasno opovrgavaju generacijsko objašnjenje promena u radnoj etici. Primerice, autor ističe da je radna etika 18-godišnjaka, koji se tek pripremaju za tržište rada, u svim generacijama znatno niža od radne etike ljudi u četrdesetim.

 

Minulih sedmica se društvenim mrežama proširila analiza čiji je zaključak da generacija Z (gen Z) stvarno ima problema s radnom etikom, kako se žale mnogi pripadnici starijih generacija i mnogi poslodavci.Analiza koju je na stranici Generation Techpredstavila profesorka psihologije na Državnom univerzitetu San Dijego Džin M. Tvenge, autorka knjiga iGen (2017.) i Generations (2023.),temelji se na projektuMonitoring the Future, ispitivanju radne etike mladih koje se u SAD sprovodi među 18-godišnjacima svake godine od 1976. do danas.Podaci za 2022. godinu nedavno su objavljeni, a ono što su pokazali podiglo je veliku prašinu među stručnjacima, poslodavcima i u javnosti.

Važno je istaći da je nedavno u uglednom časopisu Journal of Business and Psychologyobjavljena velika studija s bitno drugačijim zaključkom, kojom ćemo se pozabaviti kasnije. Za sada navedimo sada ona vrlo uverljivo pokazuje da, kada se podaci dobro prikupe i analiziraju, postaje jasno da nije opravdano da se generacijama pripisuju neka generalna svojstva poput radne etike.Prema Tvenge, najnoviji podaci projekta Monitoring the Future,pokazuju da je radna etika gen Z (rođenih od 1995. do 2012, koji navršavaju 18 godina od 2013. do 2030; neki još nisu!) neko vreme bila na visini.

Nakon što je godinama padala među baby boomers-imai milenijalcima, ona je među 18-godišnjim pripadnicima gen Z prvoj deceniji rasla. Potom je 2021. i 2022. došlo do naglog pada. Primerice, udeo 18-godišnjaka koji su u anketi rekli da žele dati najbolje od sebe u poslu, čak i ako to ponekad znači raditi prekovremeno”, početkom 2020. godine iznosio je 54% da bi do 2022. pao na 36%. To je relativan pad od 33% u samo dve godine, a također je i najniži iznos u 46-godišnjoj povesti istraživanja (grafikon dole).Tvenge ističe da ovaj pad potvrđuju i odgovori na druga pitanja vezana za radnu etiku. Pad je tako zabeležen u odgovorima na pitanje kojim se meri intrinzična motivacija za rad, dakle motivacija nezavisna od potrebe zarađivanja za život: Ako biste dobili dovoljno novca da živite onoliko udobno koliko biste želeli do kraja života, biste li želeli raditi?”

Podaci su tu pokazali sličan obrazac – prvo opadanje želje za radom kod baby boomers-a i milenijalaca, potom oporavak kod gen Z i, konačno, strm pad 2021. i 2022. godine (grafikon gore). Početkom 2020. godine 78% 18-godišnjaka reklo je da bi želeli raditi, no do 2022. je udeo pao na 70%. To je ponovo najniže od početka istraživanja.Sličan obrazac zabeležen je i u očekivanju mladih da će rad biti vrlo važan središnji deo njihovih života. Ono je opet padalo od baby boomers-a do milenijalaca, zatim se povećalo oko 2005, da bi ponono palo nakon pandemije (grafikon gore). Početkom 2020. godine 27% 18-godišnjaka reklo je da očekuje da će rad biti središnji deo njihovih života, a 2021. i 2022. samo 19%. To je pad od 30% i najniži postotak od 1976.

Tvenge komentariše da se čini da je tinejdžerima nakon pandemije rad postao manje važan, da su počeli snažno podržavati ravnotežu između posla i privatnog života.Tu nije kraj. Naime, podaci, takođe, sugeršu da 18-godišnjaci manje veruju da će uživati na poslu za koji su se odlučili. U tokudvehiljaditih milenijalci su bili skloniji verovati da će njihov budući odabrani posao biti izuzetno zadovoljavajući nego što su to bili baby boomers-i sedamdesetih. Kako su pripadnici gen Z postajali punoletni, počeo se beležiti pad takvih očekivanja.Dok je 2013. takvo očekivanje imalo 77% 18-godišnjaka, a 2019. oko 71%, do 2022. udeo je pao na samo 59%. To je pad od 23% i opet najniži iznos. U novim podacima Tvengeje uočila još jedan zanimljiv trend. Naime, 18-godišnjaci su pokazali da su uvereni da im slabija radna etika ne bi trebala biti problem za nalaženje posla.

Tvenge svoju analizu zaključuje tezom da pripadnici gen Z stvarno imaju problema s radnom etikom i traži moguće uzroke za to.Kao jedan navodi iscrpljujuća sučeljavanja epidemioloških mera i izgaranje tokom pandemijskih godina. No, primjećuje da tih problema 2022. uglavnom više nije bilo, pa bi se očekivao neki optimizam i uzlet.Nadalje nagađa da su se prioriteti mladih u toku pandemije promenili jer ih je ona podsetila kako život u svakom trenutku može stati.

Još jedan mogući razlog nalazi u popularisanju nižih merila radne etike na društvenim mrežama. Naime, na TikTok-u se 2022. širio trend nazvan quiet quitting, koji podrazumeva odrađivanje samo onoga što posao zahteva, bez obavljanja dodatnih zadataka ili provere elektronske pošte van radnog vremena. Međutim, tu primećuje da je tiktokerski trend popularizovan kasnije, što pre ukazuje na to da je bio simptom, a ne uzrok pada.Konačno, autorka navodi da su mlađe generacije pesimističnije od starijih što, pored ostalog, uključuje percepcije i očekivanja od kapitalizma.

Tu dolazimo do druge studije koja, prema autoru, nemačkom naučniku Martinu Šrederu sa Sarland univerziteta, pokazuje da ne postoje razlozi da se neka generalna svojstva, poput radne etike, pripisuju određenim generacijama.Za početak, važno je istaći da na naučna istraživanja i interpretacije mogu uticati brojni činioci, uključujući ličnu pristranost.To osobito vredi u tzv. mekim naukama, koje se bave složenim sistemima kao što je ljudsko ponašanje – primerice, psihologija, sociologija i antropologija, a manje u tzv. tvrdim naukama, kao što su fizika, hemija ili biologija. Studije stoga treba da uklone, odnosno kontrolišu podatke za činioce koji mogu uticati na rezultat, a nisu predmet istraživanja.

Kada se istražuje negativan efekat generacije na radnu etiku, važno je isključiti da se ne radi o starosti ispitanika ili razdoblju prikupljanja podataka. Na primer, moguće je da su opaženi efekti posledica različitih stavova prema poslu povezanih s fazom životnog ciklusa u kojem se osoba nalazi (tzv. hipoteza životnog veka – svima je manje stalo do posla dok smo relativno mladi), odnosno perioda prikupljanja podatka (tzv. istorijska hipoteza – svima je zbog civilizacijskog napretka i iskustva pandemije manje stalo do posla).

Ključno je pitanje, dakle, vredi li ovaj odnos generacije i radne etike nakon što se uzme u obzir da pojedinci menjaju svoje stavove tokom života (učinak godišta) i da svi članovi društva menjaju svoje stavove protokom određenog vremena (učinci razdoblja)?Drugim rečima, može li se motivacija za rad uistinu objasniti godinom rođenja osobe ili bolje objasniti kada se uzme u obzir koliko osoba ima godina u trenutku ispitivanja i u kojem istorijskom razdoblju je ispitana?

Kako je sprovedena druga studija? Ona je tridesetak godina pratila vrlo veliki uzorak od 584.217 osoba, i to u 113 zemalja, a ne samo u SAD. Istovremeno, u različitim trenucima pratila je radnu etiku više generacija koje su prolazile kroz određeno istorijsko razdoblje, a ne samo 18-godišnjake raznih generacija.To je autoru omogućilo da testira jesu li godina rođenja pojedinca i pripadajuće generacijsko članstvo doista povezani s radnom motivacijom kada su kontrolisani efekti godišta ispitanika i povesnog perioda prikupljanja podataka.Rezultati dosta jasno opovrgavaju generacijsko objašnjenje promena u radnoj etici. Primerice, autor ističe da je radna etika 18-godišnjaka, koji se tek pripremaju za tržište rada, u svim generacijama znatno niža od radne etike ljudi u četrdesetim.

Pokazuje, takođe, da prolaskom vremena radna etika svih generacija postupno opada – sa svakih 10 godina kalendarskog vremena sve grupe različitog uzrasta rad smatraju za 0,04 boda manje važnim, a ne samo mladi. Pritom se vidi da se radna etika za sve pripadnike svih doba smanjuje za približno sličnu veličinu, koja se inače beleži kao razlika između dve generacije.Drugim rečima, uzrast učesnika u trenutku ispitivanja snažno utiče na radnu etiku, baš kao što utiče i protok povesti. Kada se podaci kontrolišu za ova dva činioca, efekat generacijske pripadnosti nestaje (drugi grafikon dole kontrolisan je za protok istorije, dok je prvi bez te kontrole).Autor, stoga, zaključuje da uobičajena generacijska tumačenja stavova u vezi s radom daju iskrivljenu sliku jer uglavnom zanemaruju dva važna alternativna objašnjenja, koja bolje tumače radnu motivaciju nego pripadnost određenoj generaciji.

(Ilustracija Pexels)

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar