МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НАУЧНИ САВЕТНИЦИ ЕВРОПЕ

Visited 296 times, 1 visit(s) today
Истакнути истраживачи (Википедија)

Седам научника, међу њима добитник Филдсове медаље за математику и бивши директор Церна, највеће европске лабораторије за физику честица, именовани су да пружају научне савете Европској комисији.

Група стручњака припада ширем систему названом Механизам научног саветовања (SАМ). Састоји се од четири мушкарца и три жене из седам земаља и седам научних дисциплина. Како је саопштено, они нису запослени у Европској комисији, већ су задржали своје послове.

У високи тим научних саветника Европске комисије 2015. године изабрани су: Јануш Бујницки биоинформатичар, руководилац лабораторије Института за молекуларну биологију и биологију ћелија у Варшави, члан саветодавног тела пољског министра науке; Прл Дикстра, социолог са Универзитета Еразмус у Ротердаму, потпредседница Холандске академије наука и уметности; Елвира Фортунато, физичар материјала са Новог универзитета у Лисабону, од 2012. године на њено име је регистровано 57 патената; Ролф Дитер Хојер, немачки физичар, бивши директор Церна, за време његовог мандата у рад је пуштен ЛХЦ, Велики хадронски сударач; Џулија Слинго, метеоролог и климатолог, главна научница канцеларије МЕТ у Великој Британији; Седрик Вилани, математичар, добитник Филдсове медаље, директор Института „Анри Поенкаре” у Паризу, и Хенрик Вегенер, микробиолог, потпредседник и главни научник Техничког универзитета у Данској, стручњак за зоонозе и безбедност хране.

Научноистраживачки центри и академије
широм Европе предложили су 162
кандидата за нови тим саветника.

„Група је добра”, рекла је Ен Гловер, биолог, чланицa Европске академије наука која је била први и једини главни научни саветник у историји Комисије, напоменувши да је за време њеног мандата Вилани био члан научно-техничког савета бившег председника Комисије. „Сви имају научни кредибилитет и темељно познавање научних доказа, што је неопходно за доношење одлука”, истакла је она.

Седморо стручњака одржало је први састанак у јануару 2016. године. Карлос Моедас, комесар ЕУ за истраживање, науку и иновације, каже да је група фокусирана на ургентна питања, као што је била епидемија eболе у западној Африци, затим на средњорочна питања у вези са програмом рада, и дугорочна питања, која научници могу сами да предложе. Моедас истиче да теме о којима се разговара са тимом научника не долазе само из његовог кабинета већ и од других комесара и у складу са политичком ситуацијом.

Џејмс Вилсдон, професор науке и демократије на Универзитету Сасекс у Великој Британији пита се како ће група „сачувати независност док буде научно усмеравала политички осетљива питања, којих ће свакако битиˮ. Ипак, истиче да је оптимиста с обзиром на то су имена импресивна: „Начињен је озбиљан корак, и у добром правцу, да се независни и интердисциплинарни научни савети директно укључе у доношење одлука, и то на нивоу Европске уније”.

Скептици, наручито у Великој Британији, жалили су се на укидање функције главног научног саветника, сматрајући да је то корак уназад. Стрепели су да ће Комисија комплетно одустати од укључивања науке у процес одлучивања. Било је и оних који су поздравили укидање функције главног научног саветника ‒ активистичка група „Гринпис” поздравила је одлазак Ен Главер, за коју су сматрали да ради нетранспарентно и под утицајем индустријског лобија.

Комесар Моедас истиче да је нова форма научног саветовања по мери европских институција: „Одлука је зрела, разматрали смо разне системе пре него што смо се одлучили за овај модел”. Група ће се ослањати на тим од 25 људи ‒ чланова Директората за истраживање, науку и иновације. „Главерова је имала тим од свега пет људи, и сама је признала да их је мало и да то ограничава рад. Захвални смо јој на томе што нам је предочила шта функционише а шта не, тако смо дошли до новог решења”, рекао је Моеадас.

Механизам научног саветовања (SАМ) добио је шест милиона евра помоћи како би академска и научна друштва својим идејама допринела процесу ефикаснијег доношења одлука, ту се најпре мисли на ангажовање центара за истраживање, и осталих агенција и саветодавних тела ЕУ.

Научноистраживачки центри и академије широм Европе предложили су 162 кандидата за нови тим саветника. Група од три скаута изабрала је седморку којој ће мандат трајати две и по године, са могућношћу једног продужетка.

(Милица Момчиловић, РТС)

 

Visited 296 times, 1 visit(s) today

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар