Може човек безбедно да уђе у црне рупе, али како да изађе?
Двојица физичара предложила су листу услова неопходних да човек уђе у црну рупу, али истовремено су и упозорила да би то био најусамљенији пут у једном смеру који би био изведен у историји човечанства. За потребе састављања пописа услова, Лео и Шаншан Родригез, обојица ванредни професори физике са колеџа Гринел, упоредили су две врсте црне рупе: оне величине звезде, отприлике исте масе као наше Сунце, и супермасивне, то јест оне са милионима, или чак милијардама пута већом масом, преноси РТ.
Те мање црне рупе не ротирају, а њихов Шварцшилдов радијус, то јест полупречник хоризонта догађаја је приближно три миље (3,2 километра). Хоризонт догађаја је тачка без повратка у којој гравитационе и друге силе црне рупе постају толико моћне да им ни светлост не може побећи. Насупрот томе, супермасивне црне рупе попут оне у центру галаксије Млечни пут могу мерити и до четири милиона Сунчевих маса, са радијусом хоризонта догађаја од 7,3 милиона миља. У случају црне рупе величине звезде, хоризонт догађаја је далеко ближи свом центру него код супермасивне црне рупе, што значи да је разлика у погледу силе гравитације између хоризонта догађаја и његовог средишта негде око 1.000 милијарди пута.
Ако би нека особа прешла иза линије хоризонта догађаја црне рупе звездане величине, била би подвргнута процесу познатом под називом шпагетификација, у којем би сви атоми њеног тела били растегнути у дугачку нит с обзиром на невероватну разлику у гравитационом привлачењу. Велика је вероватноћа да би овај процес убио неустрашивог астронаута. Међутим, особа која би упала у супермасивну црну рупу доживела би много постепенији и дуготрајнији слободни пад без ружне шпагетификације. У овом случају, астронаут би прошао кроз хоризонт догађаја без утицаја екстремних разлика у гравитацији с обзиром на изузетно велику удаљеност центра и ивице.
Ипак, још једна препрека стоји на путу овом екстремном паду. Већина црних рупа на свом прагу има изузетно вруће акреционе дискове који се састоје од прегрејаног материјала истргнутог из универзума. Да би човек „безбедно” ушао у супермасивну црну рупу, требало би да она буде изолована од универзума, да је већ прогутала планете, гас и звезде око себе много пре него што се неустрашиви астронаут усудио да се приближи хоризонту догађаја.
Авај, преживљавање путовања иза хоризонта догађаја било би најусамљеније путовање икада изведено, јер ниједна информација не може побећи из црне рупе, с обзиром на горе поменуте гравитационе силе којима ни сама светлост не може умаћи.
(Извор РТС)
