Године 1915. Алберт Ајнштајн је предвидео да црне рупе треба да имају подручје понирања, где су силе гравитације превелике да би материја могла да иде кружним путем. Сада су научници открили да оно не само да постоји, већ има неке од најјачих гравитационих сила у свемиру. Истраживачи са Универзитета у Оксфорду ухватили су како материја нестаје кроз ову чудну границу.
Физичар др Ендру Мамери, који је водио студију, рекао је: „Ово је први поглед на то како плазма, ољуштена са спољне ивице звезде, пролази у својем свој коначном паду у центар црне рупе.” Црне рупе су једна од најчуднијих појава у свемиру, изгледа да на њиховим ивицама класична физика не важи. Kако се материја стропоштава ка невероватно густом центру, она се приближава области познатој као хоризонт догађаја, пише Daily Mail.
Према њутновском погледу, материја би требало да настави да кружи по закривљеној путањи све до тренутка када се заиста сретне са хоризонтом догађаја. Међутим, према Ајнштајновим прорачунима силе гравитације око црне рупе су толико моћне да ће честице које се превише приближе напустити своје закривљене путање и уронити директно у црну рупу. „Ајнштајнова теорија је предвидела да ће коначни пад постојати, али ово је први пут да смо показали да се то дешава. Замислите то као реку која се претвара у водопад. До сада смо гледали реку. Ово је наш први поглед на водопад”, објаснио је др Мамери.
Истраживачи су провели године усавршавајући математичке моделе да предвиде шта ће се догодити када светлост падне у зону понирања црне рупе. Предвиђања су затим упоређена са рендгенским телескопима који су посматрали црне рупе удаљене око 10.000 светлосних година од Земље. Деценијама су биле много дебата међу астрофизичарима о томе да ли би се такозвани регион понирања могао открити. У својем научном раду, објављеном у Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, оксфордски научници тврде да су први пут открили емисије из овог региона.
„Последњи пад плазме дешава се на самој ивици црне рупе и показује да материја реагује на гравитацију у својем најјачем могућем облику”, закључује Мамери. „Заиста узбудљиво јесте то што у галаксији постоји много црних рупа и сада имамо нову моћну технику за њихово коришћење за проучавање најјачих познатих гравитационих поља.”
(Илустрација Shutterstock)
(Б92)
