Porast očekivanog trajanja životnog veka proteklih decenija sve više usporava, uprkos ubrzanom razvoju medicine, pokazala je nova studija objavljena u časopisu Nature Ageing.
Krajem 19. stoleća očekivano trajanje života u razvijenim zemljama iznosilo je 30-40 godina. U 2023. najdugovečnije nacije dostigle su od 84 do 85 godina. Glavni činioci koji su doveli do produženja u 20. veku uključuju pojavu antibiotika i vakcina koji su znatno smanjili smrtnost od zaraznih bolesti poput tuberkuloze, boginja, ospica, gripa, difterije i sličnih. Osim toga, poboljšani sanitarni uslovi, bolja ishrana, pristup čistoj vodi i unapređenja u prenatalnoj i postnatalnoj brizi pridoneli su drastičnom smanjenju smrtnosti, osobito među decom i trudnicama. Razvoj javnog zdravstva bio je ključan za ovaj napredak.
Iako je životni vek gotovo udvostručen tokom 20. stoleća, minulih nekoliko desetleća rast je mnogo manji od očekivanog – samo šest i po godina od 1990. godine. Neke studije ukazuju da su granice ztajanja ljudskog života možda već dosegnute: oko 85–95 godina za očekivani životni vek i 115–125 godina za maksimalnu dugovečnost. Prema novoj studiji koja je analizirala podatke iz deset zemalja u protekle tri decenije dolazi se, izgleda, do bioloških granica ljudskog življenja.
„Postoje ograničenja koliko daleko možemo pomaknuti granice ljudskog življenja”, rekao je za Nature News jedan od autora studije S. Džej Olšanski, epidemiolog sa Univerziteta Illinois u Čikagu. „Ako dovoljno dugo živite, naići ćete na prepreku biološkog procesa starenja.” Dotični naučnik tvrdi da je doba radikalnog produženja života završeno, no pojedini se ne slažu smatrajući da bi medicina mogla pronaći načine da pomakne te granice.
U 20. veku napredak u javnom zdravstvu i medicini produživao je životni vek za oko tri godine po deceniji. Međutim, Olšanski i neki istraživači ističu da taj tempo nije održiv, uprkos optimističnim prognozama koje su predvidele da će većina dece rođene u 21. stoleću doživeti 100 godina ili više. Za potvrdu takvih prognoza, naravno, trebalo bi pričekati dovoljno dugo da počnu umirati sadašnji mladi. Olšanski i saradnici su prvi put 1990. objavili ideju da očekivano trajanje života ima biološku granicu. Sada, 30 godina kasnije, naglašavaju da imaju konačne dokaze da je ta hipoteza ispravna.
Navedeni dokazi temelje se na podacima smrtnosti u bogatim zemljama s najvišim očekivanim životnim vekom, uključujući Hong Kong, Japan, Južnu Koreju, Australiju, Francusku, Italiju, Švajcarsku, Švedsku, SAD i Španiju. Analiza je obuhvatila razdoblje od 1990. do 2019. da se izbegn učinak pandemije kovida-19 koji bi mogao iskriviti ili barem zakomplikovati podatke. Istraživanje je pokazalo da je stopa produženja očekivanog trajanja života od 2010. do 2019. pala ispod one zabiležene od 1990. do 2000. Ljudi su i dalje živeli duže, ali ne u tolikoj meri. U svim zemljama, osim u Hong Kongu i Južnoj Koreji, desetljodišnji porast očekivanog trajanja života usporio je na ispod dvije godine.
Studija je pokazala da deca rođena nakon 2010. zapravo imaju relativno malu šansu da dožive 100 godina (5,1% šanse za žene i 1,8% za muškarce). Najveće šanse za doživeti stotu imaju žene u Hong Kongu sa 12,8% verovatnoće. „Naša analiza sugeriše da je verovtnoća preživljavanja do 100 godina manja od 15% za žene i 5% za muškarce. To upućuje na zaključak da je, osim ako se procesi biološkog starenja značajno ne uspore, radikalno produženje ljudskog života malo verovatno u ovom veku”, pišu u uvodu u studiju autori.
Mnogi istraživači smatraju da će dalje produženje očekivanog trajanja života biti teško postići bez značajnih medicinskih otkrića koja bi se bavila bolestima starijih osoba. Dmitri Jdanov, demograf iz Instituta za demografska istraživanja Maks Plank, ističe da, iako je dalji skok u životnom veku težak, brz razvoj novih tehnologija može dovesti do neočekivane zdravstvene revolucije. I dodaje da su pre stotinu godina retki verovali da će se smrtnost dece znatno smanjiti, no napredak u vakcinama, obrazovanju i javnom zdravlju smanjio je tu stopu sa više od 20% u 1950. godini na manje od 4% danas.
Zanimljivo je da studija, takođe, otkriva šokantan pad prosečnog životnog veka u SAD tokom desetleća koje je započelo 2010. godine, što je trend koji je od 1900. viđen u populacijama s dugim životnim vekom samo posle ekstremnih događaja, poput ratova. Autori studije naglašavaju da je taj pad u SAD uzrokovan povećanjem broja smrtnih slučajeva zbog bolesti poput dijabetesa i srčanih oboljenja kod ljudi u dobu od 40 do 60 godina.
Izvesni zdravstveni stručnjaci smatraju da se očekivano trajanje života u zemljama poput SAD i Velike Britanije počelo skraćivati zbog kombinacije činilaca kao što su povećane stope hroničnih bolesti, nejednakosti u pristupu zdravstvenoj nezi, gojaznosti i rastuća zloupotreba opijata. Olšanski zaključuje da taj pad ukazuje nanešto prilično negativn što se događa u određenim podgrupama stanovništva, jer bogatije i obrazovanije zapravo i dalje beleže poboljšanja.
Naime, podaci pokazuju da u SAD najbogatiji ljudi žive u proseku 10-15 godina duže u poređenju s najsiromašnijima. Ovi nalazi trebalo bi da imaju implikacije na penzioni sistem i osiguravajuća društva koja su se vodila predviđanjima da bi se rast očekivanog trajanja života mogao nastaviti sličnim tempom kao u 20. stoleću.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
