Истраживачи Медицинског факултета Универзитета Вашингтон у Сент Луису препознали су посебне структуре у коштаној сржи лобање. Оне функционишу попут безбедносних ћелија и центара за обуку имуних ћелија, омогућујући телу да брзо реагује на ране стадијуме рака мозга. Резултати студије објављени су у научном часопису Naturе. „Откриће показује да коштана срж лобање није само коштани оквир, већ да скрива досад непознате центре за одбрану мозга. То мења начин на који посматрамо имуни систем и отвара нове могућности за лечење тумора и других болести мозга”, изјавио је др Џонатан Kипнис, водећи аутор студије, пише портал Science Alert. Научници су досад веровали да је имуни систем мозга потпуно одвојен од остатка тела. Међутим, новија истраживања показују да између постоји директна веза.
Kористећи посебне светлеће протеине, истраживачи су уочили минијатурне канале који воде директно из можданог ткива у коштану срж лобање. На крају тих канала открили су структуре које функционишу попут тренажних кампова за одбрамбене B-ћелије. Имуне ћелије се на овим местима убрзано умножавају, обучавају за препознавање опасности и шаљу директно у борбу против болести. Будући да се налазе у самој лобањи, не морају путовати из удаљених делова тела, већ реагују тренутно. Истраживање је за сада спроведено на мишевима оболелим од глиома, изузетно агресивног облика рака мозга. Глодари којима су оштетили ове имуне структуре у лобањи имали су знатно агресивније туморе и краћи животни век. Они који су добили терапију за јачање имуних ћелија у лобањи успешно су се изборили с раком и живели су знатно дуже. Терапија је примењена помоћу посебног гела убризганог испод коже главе, што је изузетно важно јер је реч о знатно блажем поступку у односу на тешке операције мозга. Шта ово значи за лечење људи?
Иако су експерименти рађени на животињама, научници су указали да постоје јасне назнаке да идентичне структуре постоје и у људској лобањи. Уколико се то потврди, медицина би могла добити потпуно нови приступ лечењу. Терапије би се могле убризгавати директно кроз кожу главе у поменута имуна средишта, чиме би се избегле опасне операције и смањиле нуспојаве за остатак тела. Научници верују да би ово откриће, осим рака мозга, могло помоћи и у развоју лекова за друга тешка оболења која утичу на мозак, попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
