Претходна истраживања указивала су на то да је површина Месеца превише сурова да микроорганизми могу преживети. Kонкретно, студија из 2019. године показала је да су ултраљубичасто зрачење и топлота сунца највеће препреке за опстанак. Међутим, није узета у обзир заштита коју би на Месецу могли пружити брежуљци и долине. То би могло бити посебно важно на половима, гђе се сунце никада не пење високо, због чега постоје подручја трајно у сени и у којима се може налазити лед, а можда и нешто више. У новој проучавању истраживачи су анализирали три врсте бактерија и две врсте гљивица. Све се уобичајено могу пронаћи током свемирских мисија с људском посадом, па и микроорганизми за које је у ранијим истраживањима утврђено да су посебно отпорни на сурове услове у свемиру. Претходна истраживања показала су да су ти облици живота отпорни на вакуум, хладноћу и честице високе енергије.
Научници су упоредили претходно прикупљене податке о способности поменутих микроорганизама да преживе с мапама Месеца на којима су забележена очитавања ултраљубичастог зрачења и температуре на површини. Утврдили су да оба месечева пола вероватно имају подручја у којима би микроорганизми могли преживети, иако у стању обустављене активности познатом као криптобиоза, у којем се не би могли кретати, нити расти све док се не појаве повољнији услови. „Чак и отисак чизме или траг точка ровера могу створити подручје погодно за живот”, рекао је за Spacе.com коаутор студије Прабал Саксена, планетарни научник у Насином Центру за свемирске летове Годард. Планирано је да мисија Аrtemis III буде прва у којој ће људи истраживати јужни пол Месеца.
„Наша открића показују да морамо бити пажљивији у вези с материјалима које бисмо могли ненамерно понијети са собом док изучавамо свемир, а и у вези с утицајем који бисмо могли имати”, додала је коауторка студије Хедер Грејем, органска геохемичарка у Центру за свемирске летове Годард. Осим могућности да мисије на Месец донесу микроорганизме, научници су додали да је могуће и да су древни космички удари избацили са Земље стене које су садржале микроорганизме, а потом су завршиле на Месецу.
„Месец би могао бити попут замрзивача који чува заиста занимљиве делове доказа о прошлости Земље ако доспели на полове”, подсетио је Саксена. „Имамо сјајну прилику да размислимо о границама живота и о томе колико је он отпоран чак и у невероватно екстремним окружењима. Месец је заиста разнолико и занимљиво небеско тело, а његови полови су јединствена подручја због начина на који могу заробити испарљиве материјале попут воде, а и зспособности да заробе живот”. Научници су детаље открића објавили недавно у часопису Science Advances.
(Kликс)
