Нова студија нуди још један чинилац који се често занемарује: фекалну револуцију. Сви живи организми, од микроскопског зоопланктона до плавих китова, излучују измет. У савременим океанима фекалне честице имају кључну улогу у кружењу хранљиве материје попут угљеника, гвожђа, азота и фосфора. Оне преносе те твари с површине у дубље слојеве воде и чине их доступним другим организмима.
Настанак сложених облика живота на Земљи можда је подстакла масовна појава животињског измета пре више стотина милиона година. Без доприноса органа ватења најранијих животиња еволуција се вероватно не би разгранала у разноликост коју познајемо. То је теза нове студије научника из Аустралије и Немачке, објављене у часопису Trends in Ecology & Еvolution, пише Science Alert. Они су се усредсредили на камбријску експлозију, раздобље пре отприлике 540 милиона година, када су се појавили преци већине данашњих животињских група. Сматрају да је тај еволуциони скок делимично поспешен наглим повећањем количине измета који су за собом остављали први сложенији организми.
„Уз пораст количине кисеоника и друге чиниоце, важност измета у древним екосистемима често се занемарује”, рекао је Расел Бикнел, еволуциони биолог са Универзитета Флиндерс у Аустралији. „Размотрили смо древне начине исхране, све сложеније системе варења и трофичке интеракције као део шире слике. Хтели смо објаснити како се више органске твари и хранљивих материја сливало у древне океане, што је убрзало развој екосистема на прелазу из едијакарана у камбријум.” Живот се на Земљи појавио релативно брзо након формирања планете пре 4,5 милијарди година. Међутим, након првобитног замаха, еволуција је стагнирала неколико милијарди година, а он се сводио на организме од свега неколико ћелија. Тек кад је еволуција кренула у смеру сложенијих облика, настале су потпуно нове и разнолике животиње.
Тај скок у биоразноликости догодио се у раздобљу од око 25 милиона година, што је веома кратко у поређењу с готово четири милијарде година колико је било потребно да се сложени живот уопште појави. Главно питање је зашто се стабло живота тако нагло разгранало. Уобичајена објашњења за камбријску експлозију укључују пораст кисеоника у атмосфери и води, стварање заштитног озонског слоја или прилив хранљивих твари које је ерозија испрала у океане после отапања такозване „Земље снежне грудве”.
Нова студија нуди још један чинилац који се често занемарује: фекалну револуцију. Сви живи организми, од микроскопског зоопланктона до плавих китова, излучују измет. У савременим океанима фекалне честице имају кључну улогу у кружењу хранљиве материје попут угљеника, гвожђа, азота и фосфора. Оне преносе те твари с површине у дубље слојеве воде и чине их доступним другим организмима. Поменути научници претпостављају да се сличан циклус одвијао и током камбријума. Док је еволуција стварала нове облике живота, та бића су развијала и нове начине избацивања отпадне материје. „У камбријуму количина органских честица која је стизала у дубље воде морала је непрестано да расте. Биомаса се знатно повећавала и појављивало се све више животиња с пробавним трактом”, наводе у научном раду.
Да би проверили своју претпоставку, истраживачи су анализирали древне фосилизоване излучевине, познате као копролити, из целог камбријумског раздобља. Најстарији пронађени измет датира из раног камбријума, пре отприлике 540 милиона година. Kоличина и разноликост сачуваних копролита расте упоредно с богатијим фосилним записима из тог доба. Најранији примерци су углавном ситне куглице, пронађене слободне или слепљене. Једни узорци су дугуљасти и у виду нити, слични измету златних рибица, док други формирају слојеве у древним животињским јазбинама. Kако су организми постајали већи, увећавао се и измет. Kаснији копролити имају облик ваљка дугачких неколико милиметара и често садрже смрвљене љуштуре или делове других животиња.
„С том променом видимо и све сложеније системе за варење, наточито код раних чланконожаца који су развили специјализована предња црева и пробавне жлезде које су могле прерађивати шири спектар хране”, објашњава Бикнел. „У фосилним записима постаје очигледно да се еволуција стратегија храњења подудара са настанком и дистрибуцијом органског угљеника и хранљивих материја. То је почело да ствара услове какве видимо у модерним океанима, а касније и на копну, где се ђубриво данас користи за производњу хране.” Појава различитих начина варења тако је посредно омогућила развој будућих облика живота. Истраживачи закључују да се сложени морски системи могу развити само уз праву комбинацију температуре, исхране и биолошких покретача.
„Брзо повећање величине организама у току камбријумске радијације повећало је величину копролита. То је створило позитивну повратну спрегу и додатно убрзало успостављање тих екосистема”, написано је у наведеној студији. Аутори сматрају да њихово истраживање нуди нови оквир за изучавање еволуције и истиче важност чинилаца које знаучници често занемарују.
(Илустрација Kimmig & Bicknell, Trends Ecol. Evol., 2026)
(Индекс)
