Научници су, можда, направили велики корак у потрази за тамном материјом, забележивши њене наговештаје у огледу изведеном око 1,6 километара под земљом у Јужној Дакоти, иако се суздржани у тврдњи да су напокон открили загонетни састојак свемира. Описују међуделовање честица у подземном истраживачком центру Санфорд, изграђеном у бившем руднику, у којем се вероватно појавила честица названа WIMP, што је енглеска скраћеница за слабо међуделујућу масивну честицу.
Од обичне материје сачињене су звезде, планете, људи и све што можемо видети. Но, она чини тек око 15 посто укупне твари у свемиру, а сматра се да је остатак сачињен од тамне материје која не емитује, нити одбија светлост. Научници су уверени да она постоји због својих гравитационих учинака у галактичким размјерима, пише Reuters. Физичар Сем Ериксен са Универзитета у Бристолу, главни аутор студије која описује експеримент, рекао је да је то потенцијално „први наговештај посматрања тамне материје”. Сматра се да она изузетно ретко ступа у међуделовање са обичном материјом. У огледу су користили десет тона хемијског елемента ксенона у текућем стању у великом цилиндричном складишту којим управља Национална лабораторија Лоренс Беркли Министарства енергетике САД.
Истраживачи су трагали за тамном твари која се распршила од атома ксенона. Kада се честица распрши, уочавају се бљескови светлости, при чему својства тих бљескова откривају која је врста честице ступила у међуделовање с ксеноном. Они тврде да су можда уочили судар WIMP-а с језгром атома ксенона, при чему се пренела мала количина енергије која је произвела слабашан бљесак ултраљубичасте светлости. Иако су навели да се међуделовање одвијало онако како би се очекивало од WIMP-а, нагласили су да још није достигнут статистички праг потребан за проглашење открића тамне твари.
„Будући да је реч о само једном догађају, важно је нагласити да не тврдимо да је реч о тамној твари”, изјавио је Ериксен. Истраживачи тренутно раде на искључивању других могућих објашњења. „Можда смо сведочили нечем изванредном, но морамо бити изнузетно ригорозни пре доношења таквог закључка”, истакла је астрофизичарка са Kалифорнијског универзитета у Лос Анђелесу и коауторка студије Алвине Kамаха. Научници, иначе, нису сигурни у то каква је природа тамне материје, а ни тајанствене свемирске силе зване тамна енергија. „Сваке секунде кроз наша тела, по свему судећи, пролазе милиони честица тамне материје, а да готово ниједна никада не ступи у међуделовање са његовим атомом”, додала је Kамаха.
Водећа хипотеза данас гласи да се тамна твар састоји од честица насталих у раном свемиру које постоје и данас. „Kада посматрамо галаксије и галактичке гроздове, видимо да се крећу као да садрже знатно већу масу од материје коју можемо видети. Дакле, иако не можемо опазити саму тамну твар, можемо осматрати учинке њене гравитације, појаснила је Kамаха. „О тамној материји можете размишљати као о свемирском лепку који је омогућио настанак галаксија попут наше. Без ње би се свемир развијао знатно друкчије, а структуре које су на напослетку довеле до Сунчева система вероватно се не би формирале на исти начин.”
(Илустрација NАSА)
(Индекс)
