Једење меса има значајан утјецај на околину због прекомерног коришћења земљишта, воде и енергије и емисије гасова стаклене баште. Упркос томе, оно је и даље кључан састојак исхране и културе широм света. Научници су сада генетски изменили салату за стварање миоглобина, животињског протеина који месу обезбеђује карактеристична својства, пише Science Alert. Ново проучавање објављено је у часопису Frontiers in Plant Science. „Наше истраживање први пут показује да је у вишим биљкама могуће стабилно производити миоглобин. То је један од кључних протеина који месу даје многа пожељна својства”, поручила је Алексија Гроф, истраживачица биљне биотехнологије на Империјал колеџу у Лондону и главна ауторка студије, додацши да је то веома важно у време кад је потражња за одрживим начинима гајења хране већа но икад.
Њени сарадници користилис су технику биолистичке трансформације. Помоћу такозваног генског пиштоља у хлоропласте садница салате (Lactuca sativa) и дувана (Nicotiana tabacum) унели су оптимизоване верзије гена свињског миоглобина. Након потврде да је ДНK исправно уграђена, биљке су гајене до зрелости и произвеле семе, а тестирања су показала да се трансген пренео и на њихове потомке. „Највише нас је изненадило колико су добро поднеле производњу миоглобина”, изјавила је Гроф. Објаснила је да, иако миоглобин веже хем, молекул важан за биљни метаболизам, модификоване биљке су остале здраве и плодне и нису имале значајнија оштећења фотосинтезе. Резултати су показали да је овом техником добијено око 810 милиграма миоглобина по килограму суве твари у салати и 800 милиграма по килограму у дувану.
Иако је то знатно мање од количине миоглобина у месу, еколошке предности узгајања биљака мењају перспективу. „Разлика у гомилању миоглобина у сувој материји је око 10 пута већа у животињским мишићима у порђењу с приносима у биљкама”, наводе истраживачи у научном раду. Ипак, истичу да је гајење биљака далеко делотворније, уз знатно мању потрошњу воде и емисије штетних гасова. Истраживачи признају да су потребне додатне студије за прецизније упоређивање. Протеин би у будућности могао да се екстрахује из лишћа и користи као састојак у биљним заменама за месо или би се измењена салата конзумирала свежа.
Описани поступак тек је доказ концепта, истраживачи најављују да предстоји још посла на повећању приноса протеина. „Открили смо да се протеин правилно савија, али уградња хема је непотпуна. То даје јасан смер за побољшање будућих генерација ових биљака”, нагласила је Гроф. Будући да резултати упућују на то да је доступност хема ограничавајући чинилац, нво истраживање би се могло усмерити на модификовањw метаболизма хема да би се повећао удео потпуно формираног миоглобина. „Осим миоглобина, заинтересовани смо за проучавање и других високовредних протеина. Наши резултати показују да хлоропласти представљају обећавајућу подлогу за одрживо молекуларно узгајање”, закључила је Гроф.
(Илустрација Wikipediа/Selenа von Еichenforf)
(Индекс)
