Jedenje mesa ima značajan utjecaj na okolinu zbog prekomernog korišćenja zemljišta, vode i energije i emisije gasova staklene bašte. Uprkos tome, ono je i dalje ključan sastojak ishrane i kulture širom sveta. Naučnici su sada genetski izmenili salatu za stvaranje mioglobina, životinjskog proteina koji mesu obezbeđuje karakteristična svojstva, piše Science Alert. Novo proučavanje objavljeno je u časopisu Frontiers in Plant Science. „Naše istraživanje prvi put pokazuje da je u višim biljkama moguće stabilno proizvoditi mioglobin. To je jedan od ključnih proteina koji mesu daje mnoga poželjna svojstva”, poručila je Aleksija Grof, istraživačica biljne biotehnologije na Imperijal koledžu u Londonu i glavna autorka studije, dodacši da je to veoma važno u vreme kad je potražnja za održivim načinima gajenja hrane veća no ikad.
Njeni saradnici koristilis su tehniku biolističke transformacije. Pomoću takozvanog genskog pištolja u hloroplaste sadnica salate (Lactuca sativa) i duvana (Nicotiana tabacum) uneli su optimizovane verzije gena svinjskog mioglobina. Nakon potvrde da je DNK ispravno ugrađena, biljke su gajene do zrelosti i proizvele seme, a testiranja su pokazala da se transgen preneo i na njihove potomke. „Najviše nas je iznenadilo koliko su dobro podnele proizvodnju mioglobina”, izjavila je Grof. Objasnila je da, iako mioglobin veže hem, molekul važan za biljni metabolizam, modifikovane biljke su ostale zdrave i plodne i nisu imale značajnija oštećenja fotosinteze. Rezultati su pokazali da je ovom tehnikom dobijeno oko 810 miligrama mioglobina po kilogramu suve tvari u salati i 800 miligrama po kilogramu u duvanu.
Iako je to znatno manje od količine mioglobina u mesu, ekološke prednosti uzgajanja biljaka menjaju perspektivu. „Razlika u gomilanju mioglobina u suvoj materiji je oko 10 puta veća u životinjskim mišićima u porđenju s prinosima u biljkama”, navode istraživači u naučnom radu. Ipak, ističu da je gajenje biljaka daleko delotvornije, uz znatno manju potrošnju vode i emisije štetnih gasova. Istraživači priznaju da su potrebne dodatne studije za preciznije upoređivanje. Protein bi u budućnosti mogao da se ekstrahuje iz lišća i koristi kao sastojak u biljnim zamenama za meso ili bi se izmenjena salata konzumirala sveža.
Opisani postupak tek je dokaz koncepta, istraživači najavljuju da predstoji još posla na povećanju prinosa proteina. „Otkrili smo da se protein pravilno savija, ali ugradnja hema je nepotpuna. To daje jasan smer za poboljšanje budućih generacija ovih biljaka”, naglasila je Grof. Budući da rezultati upućuju na to da je dostupnost hema ograničavajući činilac, nvo istraživanje bi se moglo usmeriti na modifikovanjw metabolizma hema da bi se povećao udeo potpuno formiranog mioglobina. „Osim mioglobina, zainteresovani smo za proučavanje i drugih visokovrednih proteina. Naši rezultati pokazuju da hloroplasti predstavljaju obećavajuću podlogu za održivo molekularno uzgajanje”, zaključila je Grof.
(Ilustracija Wikipedia/Selena von Eichenforf)
(Indeks)
