Већина биљака животну енергију добија са Сунца, но чини се да је малени цвет из сеновитих делова тајландске шуме изузетак. Биљка готово црног цвета, из којег израстају три изданка налик роговима, преживљава без сунчеве светлости, а научници су јој дали име које одговара изгледу – Тhismia daemona или ђавољи цвет, пише Science Alert. Изглед није једина необичност, о нема хлорофил, зелени пигмент помоћу којег већина биљака упија светлосну енергију и фотосинтезом ствара храну. Уместо тога, угљеник и остале хранљиве материје црпе из гљива у тлу. Научници такав начин живота називају микохетеротрофија. Биљка се веже на подземну мрежу гљива, што јој омогућује опстанак на мрачном шумском тлу. Већи део животног циклуса проводи скривена испод отпалог лишћа, а изнад површине се појављује само кратко у време цветања и настанка плода.
Истраживачи са универзитета Чулалонгкорн и Принц Сонгкла открили су га у мају 2025. у Националном парку у западном делу земље. Примерци су расли међу отпалим лишћем и бамбусом на надморској висини између 930 и 970 метара. Место је изненађење, јер се врсте из рода Тhismia обично налазе у влажним прашумама на мањим висинама. „Проналажење је доиста велико изненађење”, рекао је ботаничар Сахут Чантанаорапинт са Универзитета Принц Сонгкла. Откриће у сезонској планинској шуми на готово 1.000 метара висине упућује на то да биљка можда подноси шири распон услова средине него што се сматрало. Са цветом може да достигне висину око 12,5 центиметара. Длакаво, бледосмеђе корење које подсћа на комадиће кораља. Готово црни цвет има меснате црвенкасто-наранџасте делове, прозирне плаве прашнике и три танка рога која се уздижу изнад куполасте структуре.
Назив одражава скривен, подземни и тајанствени начин живота и ђаволску природу биљке. Новооткривена биљка припада роду Тhismia, биљкама познатим и као вилинске светиљке, која обухвата око 120 признатих врста. Истраживачи су испитали њене физичке карактеристике микроскопијом и фотографијом високе резолуције и анализирали пет оласти једарске и митохондријске ДНK. Упоређивање је показала да јој је најближи сродник Тhismia betung-kerihunensis са Борнеа. Откриће је одмах постакло забринутост за опстанак врсте. Позната је само једна популација с мање од 50 јединки, које расту на подручју мањем од 0,05 квадратних километара. Истраживачи су привремено процени као веома угрожена према мерилима Међународног савеза за очување природе (IUCN).
Студија је објављена је у часопису PhytoKeys. Опис илустрације: А. подземни део с длакавим корењем; B. надземни изданци с цветовима; C. поглед одозго на куполасту структуру цвета; D. бочни поглед на цвет са спољашњим режњем; Е. уздужни пресек цветне цеви који приказује унутрашњу површину, три прашника, тучак и вратове тучка; F. епидермалне ћелије попречне пречке; G. поглед споља на прашнике; H. стубић и вратови тучка.
(Илустрација PhytoKeys)
(Индекс)
