Црне рупе је изузетно тешко уочити. Будући да не емитују светлост, астрономи их могу опазити само у ретким приликама када својом гравитацијом делују на околину. То знатно отежава процену колико се црних рупа звездане масе, насталих из масивних звезда, заправо налази у нашој галаксији. Нови научни рад, утемељен на детаљној симулацији Млечног пута, нуди процену да би их се у такозваном галактичком гробљу могло налазити око 170 милиона, пише Science Alert. Астрофизичари под вођством Тома Вага из института Флaтирон у САД израдили су виртуелне моделе галаксије. У симулацијама су пратили 13,6 милијарди година њене еволуције, од формирања и умирања звезда до настанка црних рупа.
Осим процене броја, чланак предвиђа расподелу црних рупа, њихову масу и карактеристике експлозија из којих су настале. Тиме се ствара својеврсна мапа за будућа посматрања која ће тестирати тачност симулације. Рукопис је предат часописима Америчког астрономског друштва (ААS), а док се чека рецензију, доступан је на електронском под именом аrXiv. Према резултатима симулације, током постојања Млечног пута настало је око 170 милиона црних рупа звездане масе. Иако се број чини великим, у мерилима галаксије то не подразумева велику густину. Израчунато је да би се на удаљености Сунца од галактичког средишта налазила тек једна црна рупа на сваких 6.250 кубних парсека, што је простор са страницама од око 18,4 парсека. Један парсек износи 3,26 светлосних година.
Гледано кроз прошлост, 170 милиона црних рупа значи да је у просеку настајала једна сваких 80 година. Ипак, раздобље најинтензивнијег настанка догодило се знатно раније у повести свемира, када је и формирање звезда било чешће него данас. Због тога је врло мала веројатноћа да се нека налази у непосредној близини Сунчевог система. Црне рупе ретко остају на месту где су се појавиле, а настају из масивних звезда које на крају својег трајања експлодирају као супернове.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
