Акупуктура, хиљадугодишња пракса традиционалне кинеске медицине, користи се за ублажавање бола код фибромијалгије и остеоартритиса. Метода показује моћ и у третирању симптома депресије, но механизми ђеловања досад нису били сасвим разјашњени. Нова метаанализа снимки мозга пацијената нуди прве конкретне увиде у неуролошке промене које акупунктура подстиче, пише Science Alert. Истраживачи с Пекиншког универзитета кинеске медицине објавили су у часопису Меdicinе анализу седам ранијих клиничких испитивања која су обухватила 357 пацијената с тешким депресивним поремећајем. Упоредили су снимке мозга особа лечених акупунктуром с онима које су узимале антидепресиве или плацебо и открили да акупунктура, како се чини, мења неуронске мреже у специфичним деловима мозга.
„Акупунктура обећава као допунска терапија за депресију, али њени неуробиолошки механизми још нису у потпуности разјашњени”, наводе аутори студије. „Наши налази указују на то да третмани подстичу специфичан образац неуропластичног ремоделирања. Они циљају кључне области укључене у регулацију емоција и награђивања, што је супротно од учинка конвенционалних третмана на хипокампус и окципитални режањ.” Kод лечених акупунктуром примећена је појачана активност у десном цингуларном кортексу, који учествује у контроли емоција, и десном каудатусу, делу мозга задуженом за награђивање. Већи број третмана био је повезан с израженијим променама у левој амигдали, подручју кључном за обраду емоција. С друге стране, код оних који су узимали антидепресиве појачана активност забележена је у левом хипокампусу који регулише памћење и стрес, и у десној средњој окципиталној вијуги, задуженој за визуелну обраду.
Акупунктура се у истраживањима показала успешнијом у смањењу симптома депресије и анксиозности од самих антидепресива, иако је важно напоменути да је већина испитаника у акупунктурној групи истовремено узимала лекове. „Kорелација између неуропластичних промена у афективним подручјима и клиничког побољшања упућује на могући механизам којим акупунктура ублажава кључне симптоме депресије, као што су анхедонија и емоционална дисрегулација”, објашњавају истраживачи. Ови резултати сугеришу да би она могла деловати другачијим неуронским путевима од стандардних лекова. То је особито важно за велики број пацијената с депресијом који не реагују на конвенционалне терапије и ова метода могла би представљати алтернативни приступ.
„Описани образац указује да акупунктура може понудити комплементарне механизме за пацијенте код којих хипокампус не реагује на терапију или код којих постоји дисфункција система награђивања, што је чест фенотип код депресије отпорне на лечење”, пишу научници. Према подацима Светске здравствене организације, од депресије болује готово шест од стотину одраслих особа у свету. Сматра се да болест, узрокована сложеном комбинацијом генетских, срединских и здравствених фактора, повећава и ризик од других стања, попут деменције. Аутори студије истичу да су ово рани резултати. Будућа истраживања мораће да укључе веће и разноликије групе испитаника и да прате учинке кроз дуже раздобље.
(Илустрација Zhang и сар. Меdicine, 2026)
(Индекс)
