Kарбонадо или црни дијамант, необичан камен порозне структуре, налази се само у коритима река у Бразилу и Средњој Африци. За разлику од класичних прозирних, састоји се од згуснутих микроскопских кристала, а стена из које потиче никада није пронађена. Због тога је порекло деценијама предмет научних расправа; поједини истраживачи сматрали су да је доспео из свемира или да је настао у силовитом космичком удару, пише Science Alert. Зрно карбонада има бројне шупљине и мешавину различитих минерала, од којих би сваки могао бити траг одређене фазе из његове прошлости. Према новој студији, удар астероида могао је гурнути материјал богат угљеником дубоко у Земљину утробу.
Дијаманти су, иначе, настали у плашту, после чега су се вратили на површину. У таквом сценарију, судар је само почетак процеса, а не непосредан узрок настанка. Атила Демени, Петер Немет и сарадници проучавали су узорке карбонада из бразилских планина Томбадор. Анализирали су угљеник, скенирали камење рендгенским зрацима и прегледали одабрана зрна под електронским микроскопима. Прва непознаница била је стакласта површина камена, која се раније упоређивала са отопљеном кором метеорита. Да је сјај последица удара у микроскопској структури постојали би трагови. Међутим, истраживачи су утврдили да у прегледаним зрнима нема назнака ударног шока. Поједини узорци имали су и танак слој анатаза, минерала титанијум-диоксида. Испод њега су били очувани кристали дијаманта, а глатка површина се протезала и преко тог слоја и самог дијаманта.
„До формирања стакласте површине морало је доћи након таложења тог минерала”, рекао је Демени. Такав след збивања упућује на то да се прво створио заштитни слој, а да су касније течности вероватно отопиле део дијаманта и слоја што је изглачало површину. Сјај стога говори о каснијим процесима у камену, а не о настанку. Да би установили подрекло угљеника, истраживачи су мерили сразмере његових изотопа. Kод већине узорака оне одговарају угљенику који потиче од древних организама. Једно зрно показало је резултат између типичног карбонада и дијаманата уобличених дубоко у Земљи, а то значи да угљеник можда потиче из мешавине извора. Kако је материјал с површине могао доспео на дубине потребне за стварање дијаманата? „То се могло догодити једино врло брзом субдукцијом, јер би у супротном поре у дијаманту нестале”, објаснио је Демени.
У току субдукције материјал с површине тоне у унутрашњост планете. Брзо понирање у овом случају објашњава зашто карбонадо и данас има порозну структуру. Истраживачи претпостављају да је велики судар на младој Земљи могао покренути такав процес. „Познато је да су нашу планет бомбардовала небеска тела пречника од 100 до 200 километара, такви догађаји могли су подстаћи брзу субдукцију”, додао је Демени. Седименти богати органском материјом, повучени надоле, стигли су до плашта где их је огроман притисак претворио у дијамант. Магма која се касније уздизала разбила је стену с дијамантима и изнела комадиће на површину. Други минерали испунили су поре, ерозија их је одложила у седименте, а течности су им на крају загладиле површину.
Предложени опис повезује неколико специфичности карбонада: порекло угљеника, порозност, изломљен изглед и просторе испуњене минералима. Једна ранија студија описала је узорак преко којег је нарастао дијамант квалитета драгуља, што Демени сматра потврдом да је карбонадо био неко време у Земљином плашту. Али, истраживачи нису препознали конкретан удар повезан с настанком, нити су пронашли минерал у узораку који би коначно доказао да је материјал из коре доспео у плашт пре обликовања дијаманта. Атила Демени подсећа да би такав налаз био посебно користан тест. Порекло из органског материјала и субдукција изазвана ударом засад остају претпоставке. Но, студија непосредније утврђује редослед догађаја на површини камена: слој анатаза настао је пре стакластог сјаја, што је у складу с каснијим отапањем под утицајем текућина. Истраживање је објављено у часопису Gondwanа Research.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
