Морски биолози су препознали нову врсту ајкуле из рода Hemiscullium у водама источне Папуе Нове Гвинеје, чиме је проширена изузетна група која живи на гребенима и позната је по коришћењу своја четири пераја за ходање по морском дну. Ходајуће ајкуле обухватају десет сличних врста теп чија се идентификација ослања на карактеристичне обрасце боја, генетске маркере и географски ограничено распрострањење. Род је ендемски за Аустралију и Нову Гвинеју. То су мале мале, претежно ноћне, бентичке ајкуле које обично достижу дужину од 70 до 80, а највећа забележена износи 107 центиметара. Обично бораве у плитким приобалним стаништима, укључујући коралне гребене, корита морске траве и мангрове, углавном на дубинама мањим од 10 метара, а нађу се и на дубини од 50 метара. Имају изузетно ограничено станиште од неколико стотина квадратних метара до неколико квадратних километара. Полажу мала овална јајашца на морско дно, што додатно ограничава њихово ширење. Иако је знање о распрострањености допуњено у последње две деценије, врсте које живе у водама источне Папуе Нове Гвинеје остају слабо познате.
У новој студији др Kристин Дадџон са Универзитета Сунчана обала и колеге истраживали су распрострањеност ових риба у источној Папуи Новој Гвинеји. „Нове врсте ајкула се не појављују тако често, а ово је дефинитивно прва која је названа по мени”, рекла је поменута научница. Откривена је између 2023. и 2025. године и названа Hemiscullium dudgeonae. Одликује се јединственим смеђим пегицама испресецаних белим мрљама и цртицама по телу, са истакнутом ознаком налик оку иза главе. Генетски докази указују на то да је уско повезана с родом Hemiscullium michaeli.
Истраживачи упозоравају да може бити врло рањива због свог очигледно ограниченог распрострањења. „Надамо се да ћемо прикупити више података на следећем истраживачком путовању у октобру да бисмо помогли Црвеној листи Међународне уније за очување природе да процени врсту као рањиву или угрожену изумирањем”, рекла је Џес Блеквеј са истог универзитета. Научници су, иначе, ревидирали распрострањеност врсте Hemiscullium michaeli и Hemiscullium hallstromi. „Наше истраживање је променило схватање где се ходајуће ајкуле могу наћи. Раније се сматрало да свака врста има различита станишта попут река или дубоке воде. Сада знамо да се распрострањеност у источној Папуи Новој Гвинеји преклапа, иако се врсте не појављују заједно. Нова врста је десета у реченом роду Папуе Нове Гвинеје. Пет их је наведено као угрожено изумирањем на Црвеној листи”, казала је Блеквеј. Научни рад је објављен у часопису Journal of the Ocean Foundation.
(Kликс)
