Što je viši nečiji rezultat na testu inteligencije (IQ) u prvoj godini srednje škole, to je veća verovatnoća da će u odraslom dobu učestalo konzumirati alkohol.
Inteligencija malolaetnika mogla bi na neobičan način predviđati da li su skloni pijenju alkohola kasnije u životu. Naučnici za sada ne znaju zašto je to tako. Nova studija, objavljena u časopisu Alcohol and Alcoholism, sprovedena na pretežno belim muškarcima i ženama u SAD, pokazala je da, što je viši nečiji rezultat na testu inteligencije (IQ) u prvoj godini srednje škole, to je veća verovatnoća da će u odraslom dobu učestalo konzumirati alkohol. U analizi su rezultati IQ testova, koji mere opštu inteligenciju osobe, mogli nagovestiti hoće li malodobnici sredinom života piti alkohola ili biti apstinenti. Nisu mogli predskazati hoće li pijenje biti umereno ili prekomerno.
Za žene umerena konzumacija definisana je kao manje od 29 alkoholnih pića mesečno, a za muškarce manje od 59. Prekomernim smatra se sve iznad toga. Inače, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), umerenom pijenjem za muškarce smatraju se do dva pića dnevno, a za žene do jednog. Zavisno od vrste alkohola, jedno piće podrazumeva 150 mililitara (ml) vina (oko jedne čaše) ili 355 piva (oko jedne limenke) ili 44 žestokog alkoholnog.
Studija je uključivala zdravstvene, obrazovne i financijske informacije 6.300 muškaraca i žena iz savezne države Viskonsin, koji su završili srednju školu 1957. A 48 godina nakon mature, 2004, učesnici su ispitani koliko su alkoholnih pića popili u prethodnom mesecu i koliko puta pet ili više alkoholnih pića u jednoj prilici, što se smatra opijanjem. Istraživači su otkrili da je svaki porast IQ-a za jedan bod korelirao s 1,6-postotnim povećanjem verovatnoće da će osoba biti umeren ili prekomeran potrošač alkohola umesto apstinent. Međutim, osobe s višim rezultatima na IQ testu ređe su prijavljivale epizode opijanja.
Psihijatar Šeervud Braun sa Univerziteta Teksaški jugozapadni medicnski centar upozorio je da ovi nalazi ne znače nužno da će IQ maloletnika odrediti njihovu budućnost. No, dodao je da istraživanje ukazuje da su rezultati testova IQ-a povezani s društvenim činiocima koji mogu uticati na konzumaciju alkohola u srednjem dobu. Kada su Braun i uzeli u obzir socio-ekonomske podatke, otkrili su da je prihod domaćinstava delimično posredovao u vezi IQ-a i navika šijenja, dok obrazovanje nije.
Naime, visina prihoda je delimično uticala na vezu IQ-a i navika pijenja, potencijalno zato što viši IQ može dovesti do stresnijih poslova ili većih mogućnosti za društveno pijenje među osobama s višim primanjima. „Iako nije moguće obuhvatiti sve temeljne mehanizme koji posreduju u vezi pijenja alkohola i IQ-a, znamo da prihod delimično objašnjava tu povezanost”, rekla je koautorka dr Žaime Palka, docentkinja psihijatrije. Postoje i ranije studije koje su povezale više rezultate na IQ testovima s većim prihodima domaćinstava.
No, takođe postoje istraživanja koja su utvrdila vezu između viših prihoda i češće konzumacije alkohola, moguće zbog dostupnosti pića u toj populaciji i društvenih normi pijenja povezanih s prestižom. Godine 2020. analiza norveških muškaraca otkrila je da su oni s višim rezultatima na testovima inteligencije prijavljivali češću konzumaciju alkohola u kasnim dvadesetim nego oni s nižim rezultatima, a opijanje je izgledalo kao pokretač te povezanosti.
Ali nova studija u SAD sugeriše da to možda nije slučaj kod žena. Opijanje je, u konačnici, bilo manje učestalo među ženama nego među muškarcima, a kod obe grupe viši rezultati na IQ testovima predviđali su manju sklonost opijanju, a ne veću. Ovo istraživanje sprovedeno je pretežno na belcima, od kojih je većina imala master diplomu, što znači da se rezultati možda ne odnose na druge populacije. Istraživači iz Teksasa smatraju da bi buduća istraživanja trebalo da ispitaju kako je poremećaj pijenja alkohola povezan sa IQ-om i ptoučiti druge činioce koji bi mogli objasniti vezu kognicije i konzumacije alkohola.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
