Што је виши нечији резултат на тесту интелигенције (IQ) у првој години средње школе, то је већа вероватноћа да ће у одраслом добу учестало конзумирати алкохол.
Интелигенција малолаетника могла би на необичан начин предвиђати да ли су склони пијењу алкохола касније у животу. Научници за сада не знају зашто је то тако. Нова студија, објављена у часопису Alcohol and Alcoholism, спроведена на претежно белим мушкарцима и женама у САД, показала је да, што је виши нечији резултат на тесту интелигенције (IQ) у првој години средње школе, то је већа вероватноћа да ће у одраслом добу учестало конзумирати алкохол. У анализи су резултати IQ тестова, који мере општу интелигенцију особе, могли наговестити хоће ли малодобници средином живота пити алкохола или бити апстиненти. Нису могли предсказати хоће ли пијење бити умерено или прекомерно.
За жене умерена конзумација дефинисана је као мање од 29 алкохолних пића месечно, а за мушкарце мање од 59. Прекомерним сматра се све изнад тога. Иначе, према Светској здравственој организацији (WHO), умереном пијењем за мушкарце сматрају се до два пића дневно, а за жене до једног. Зависно од врсте алкохола, једно пиће подразумева 150 милилитара (ml) вина (око једне чаше) или 355 пива (око једне лименке) или 44 жестоког алкохолног.
Студија је укључивала здравствене, образовне и финанцијске информације 6.300 мушкараца и жена из савезне државе Висконсин, који су завршили средњу школу 1957. А 48 година након матуре, 2004, учесници су испитани колико су алкохолних пића попили у претходном месецу и колико пута пет или више алкохолних пића у једној прилици, што се сматра опијањем. Истраживачи су открили да је сваки пораст IQ-а за један бод корелирао с 1,6-постотним повећањем вероватноће да ће особа бити умерен или прекомеран потрошач алкохола уместо апстинент. Међутим, особе с вишим резултатима на IQ тесту ређе су пријављивале епизоде опијања.
Психијатар Шеервуд Браун са Универзитета Тексашки југозападни медицнски центар упозорио је да ови налази не значе нужно да ће IQ малолетника одредити њихову будућност. Но, додао је да истраживање указује да су резултати тестова IQ-а повезани с друштвеним чиниоцима који могу утицати на конзумацију алкохола у средњем добу. Kада су Браун и узели у обзир социо-економске податке, открили су да је приход домаћинстава делимично посредовао у вези IQ-а и навика шијења, док образовање није.
Наиме, висина прихода је делимично утицала на везу IQ-а и навика пијења, потенцијално зато што виши IQ може довести до стреснијих послова или већих могућности за друштвено пијење међу особама с вишим примањима. „Иако није могуће обухватити све темељне механизме који посредују у вези пијења алкохола и IQ-а, знамо да приход делимично објашњава ту повезаност”, рекла је коауторка др Жаиме Палка, доценткиња психијатрије. Постоје и раније студије које су повезале више резултате на IQ тестовима с већим приходима домаћинстава.
Но, такође постоје истраживања која су утврдила везу између виших прихода и чешће конзумације алкохола, могуће због доступности пића у тој популацији и друштвених норми пијења повезаних с престижом. Године 2020. анализа норвешких мушкараца открила је да су они с вишим резултатима на тестовима интелигенције пријављивали чешћу конзумацију алкохола у касним двадесетим него они с нижим резултатима, а опијање је изгледало као покретач те повезаности.
Али нова студија у САД сугерише да то можда није случај код жена. Опијање је, у коначници, било мање учестало међу женама него међу мушкарцима, а код обе групе виши резултати на IQ тестовима предвиђали су мању склоност опијању, а не већу. Ово истраживање спроведено је претежно на белцима, од којих је већина имала мастер диплому, што значи да се резултати можда не односе на друге популације. Истраживачи из Тексаса сматрају да би будућа истраживања требало да испитају како је поремећај пијења алкохола повезан са IQ-ом и птоучити друге чиниоце који би могли објаснити везу когниције и конзумације алкохола.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)