Научници из Бак института за проучавање старења објавили су студију која показује да варијанта гена АPОЕ2 може помоћи неуронима да се боље одбране од оштећења повезаних са старењем и Алцхајмеровом болешћу. Студија објављена у часопису Аging Cell сугерише да АPОЕ2 не делује само кроз транспорт холестерола него и кроз очување ДНK и смањење ћелијског старења, процеса који се повезује с неуродегенерацијом. Истраживачи наводе да особе са овом варијантом гена имају мањи ризик од Алцхајмерове болести и чешће живе дуже, али да механизам те заштите до сада није био довољно разјашњен.
У истраживању су користили људске индуковане плурипотентне матичне ћелије, генетски прилагођене тако да се разликују само по АPОЕ варијанти, и из њих произвели две врсте неурона: инхибиторне GABАергичке и ексцитаторне глутаматергичке. Упоређивано је деловање АPОЕ2, АPОЕ3 и АPОЕ4, а додатно је анализирано и ткиво хипокампуса старијих мишева који носе људске АPОЕ гене. Резултати су показали да АPОЕ2 неурони гомилају мање оштећења ДНK и снажније активирају механизме поправке генетског материјала. Kада су били изложени зрачењу или хемотерапијском леку doksorubicinu, ти неурони су показали ниже нивое маркера ћелијског старења, укључујући p16 и CRYAB, и очували здравију структуру једра у односу на АPОЕ3 и АPОЕ4.
Виша ауторка студије Лиза М. Елерби рекла је да налази отварају нови правац за терапије. „Годинама знамо да носиоци АPОЕ2 живе дуже и имају мањи ризик од Алцхајмерове болести, али је заштитни механизам био црна кутија. Наш рад показује да су АPОЕ2 неурони бољи у спречавању и поправљању оштећења ДНK и да се одупиру програму ћелијског старења који покреће велики дeо опадања у каснијем животу”. Истраживачи су такође утврдили да додавање рекомбинантног АPОЕ2 протеина АPОЕ4 неуронима смањује сигнализацију оштећења ДНK након излагања зрачењу. Ипак, наводе да још није потпуно јасно којим молекуларним путем АPОЕ2 стабилизира овојницу једра и подржава поправку ДНK, због чега су потребна додатна истраживања и развој могућих терапија за особе с АPОЕ4 варијантом, која носи највећи генетски ризик за Алцхајмерову болест.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
