Превише алкохола је штетно, ново истраживање открива да чак и мале количине могу оштетити мозак. Амерички научници повезали су већи унос са смањеном перфузијом или протоком крви у мозгу и с тањом можданом кором, делом мозга у којем се одвија већина виших мисаоних процеса. Ови знаци, важно је напоменути, пронађени су код људи који су пили у препорученим границама, пише Science Alert. Реч је о мушкарцима који су конзумирали 60 или мање пића месечно и женама које су пиле 30 или мање пића месечно. Притом једно пиће садржи око 14 грама чистог етанола, што отприлике одговара боци пива, чаши вина или једној чашици жестоког пића. Задржавање испод ових количина дуго је била препорука, иако најновије америчке прехрамбене смернице више не наводе сигурну дневну горњу границу.
Научници су открили и корелацију између конзумације алкохола, животног доба и мерења протока крви и дебљине спољног слоја мозга. Налази упућују на то да се учинци чак и повременог пијења временом гомилају. „Kонзумација алкохола која се сматра нискоризичном може имати последице за стање кортикалног ткива, особито с напредовањем животног доба. Ови резултати могли би утицати на тренутне стратегије смањења штете и јавне здравствене смернице о конзумацији алкохола”, наводе истраживачи у својем научном раду.
Студија је обухватила 45 здравих одраслих особа од 22 до 70 година, без историје поремећаја повезаних с алкохолом или прекомерног пијења у последњих годину дана. Учесници су одговарали на питања о својим навикама пијења протекле године, минуле три године и током целог живота. Просечна конзумација међу свима износила је 21 пиће месечно у току живота, с распоном од 1 до 54 пића месечно. Подаци одговора затим су упоређени са снимцима магнетске резонанције којима су мерени запремина и дебљина мождане коре, и с мерењима перфузије мозга, која су била доступна за 27 испитаника. Важно је напоменути да су тестирања спроведена само једном, јер учесници нису праћени у дужем временском раздобљу.
Иако је дебљина мождане коре била повезана са количином конзумације алкохола, повезаност је била јача с перфузијом мозга. То указује да алкохол можда има већи утицај на проток крви, што заузврат повећава ризик од оштећења можданог ткива. Kао и у остатку тела, добра циркулација у мозгу кључна је за допрему кисеоника и хранљивих материја и за уклањање отпадних продуката. „Заједно гледано, налази би могли одражавати кумулативне учинке ниског износа конзумације алкохола у животу, који у интеракцији са старењем подстичу појачано смањење прокрвљености и дебљине мождане коре”, пишу истраживачи.
Иако се ова студија не бави узроцима уочене повезаности, научници претпостављају да је оксидативни стрес – биолошко трошење којем алкохол може придонети – вероватно један од кључних чинилаца. Потребно је узети у обзир и одређена ограничења студије. Она не доказује непосредну узрочно-последичну везу, делом и зато што бележи само једно временско раздобље. Такође, навике пијења су испитаници сами пријављивали, па подаци можда нису сасвим тачни, а фактори попут исхране и телесних вежби нису узети у обзир. Упркос тим ограничењима, ради се о значајним налазима који се уклапају у растући број здравствених истраживања која доводе у питање постојање сигурне границе пијења. У складу с тим најновије службене америчке прехрамбене смернице, ажуриране раније ове године не наводе одређену количину конзумације алкохола испод које би се требало остати. Уместо тога, саветују да се за боље целокупно здравље конзумира мање алкохола.
(АI илустрација)
(Индекс)
