У северном делу Атлантског океана, јужно од Гренланда и Исланда, велико подручје понаша се веома необично. Док се остатак великог воденог пространства загрева, оно постаје хладније, пише CNN. Нова студија тврди да је пронашла објашњење и упозорава да би то могао бити злослутни знак да се Земља убрзано приближава једној од најопаснијих климатских преломних тачака. Пространо подручје добило је надимак хладна мрља или зона без загревања, а од 1900. године охладило се за готово 1 степен Целзијуса. Научници годинама расправљају узрокује ли ову аномалију губитак топлоте на површини због промена у ветровима и облацима или је то знак слабљења кључног система океанских струја које преносе топлоту. Нова истраживања закључују да је одговор ово друго, што упућује на забрињавајући развој догађаја.
Атлантска меридионална циркулација (АМОC) функционише попут големог океанског транспортног појаса који повлачи топлу воду из тропских подручја ка сјеверној хемисфери, где се она хлади, тоне и враћа на југ. Низ истраживања уакзује да тај систем слаби због глобалног загревања изазваног људским делањем, које отапа лед и уноси велике количине слатке воде у океан, нарушавајући осетљиву равнотежу топлоте и сланоће. Поједини истраживачи да се појава приближава преломној тачки, потенцијално већ у нашем веку, након које би колапс био практично неизбежан. Гашење реченог струјања имало би катастрофалне глобалне последице: убрзано подизање мора на источној обали САД, екстремно захлађење Европе и промене монсуна у Африци које би довеле до дуготрајних суша. Да би боље разумели шта се догађа, аутори студије комбиновали су стварне податке о топлоти океана из инструмената и сателита с климатским моделима. Открили су да се хлађење хладне мрље не догађа само на површини, него и у дубоким слојевима, где атмосферски утицаји попут ветрова и облака имају знатно слабији учинак.
Сви показатељи студије упућују на утицај наведеног струјања. „Оно мења пренос топлоте у океану”, рекао је Стефан Рамсторф, један од аутора студије и професор физике океана на Универзитету у Потсдаму, додајући да управо то узрокује хлађење хладне мрље. Истакао је и да постоје бројни други докази да ова циркулација слаби независно од хладне мрље и да неке студије показују да је сада најслабија у последњих око 1.000 година. Ранија истраживања показала су да је хладну мрљу могуће објаснити и искључиво атмосферским условима, рекао је Рене ван Вестен, истраживач мора и атмосфере са Универзитета у Утрехту, који није учествовао у студији: „Но чињеница да нова студија даје доследне резултате кроз више различитих скупова података јача поузданост закључака”.
Дејвид Торнели, професор океанске и климатске науке на Универзитету Kолеџ у Лондону, који такође није био укључен у истраживање, навео је да студија додатно учвршћује доказе о повезаности хладне мрље и слабљења атлантске меридионалне циркулације, али је упозорио да оскудност теренских података значи да се постојеће збирке података „треба посматрати као добре апроксимације, а не као савршен приказ стварности”. Додао је да и даље постоје неизвесности и да „ово вероватно неће бити последња реч о тој теми”. Џонатан Бејкер, виши климатски научник из британске метеоролошке службе, сагласан је с тим, рекавши да студију треба посматрати као додатни доказ утицаја на хладну мрљу, али не и као коначан одговор на то питање.
(Илустрација NASA Scientific Visualization Studio/Goddard Space Flight Center)
(Индекс)
