U severnom delu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda i Islanda, veliko područje ponaša se veoma neobično. Dok se ostatak velikog vodenog prostranstva zagreva, ono postaje hladnije, piše CNN. Nova studija tvrdi da je pronašla objašnjenje i upozorava da bi to mogao biti zloslutni znak da se Zemlja ubrzano približava jednoj od najopasnijih klimatskih prelomnih tačaka. Prostrano područje dobilo je nadimak hladna mrlja ili zona bez zagrevanja, a od 1900. godine ohladilo se za gotovo 1 stepen Celzijusa. Naučnici godinama raspravljaju uzrokuje li ovu anomaliju gubitak toplote na površini zbog promena u vetrovima i oblacima ili je to znak slabljenja ključnog sistema okeanskih struja koje prenose toplotu. Nova istraživanja zaključuju da je odgovor ovo drugo, što upućuje na zabrinjavajući razvoj događaja.
Atlantska meridionalna cirkulacija (AMOC) funkcioniše poput golemog okeanskog transportnog pojasa koji povlači toplu vodu iz tropskih područja ka sjevernoj hemisferi, gde se ona hladi, tone i vraća na jug. Niz istraživanja uakzuje da taj sistem slabi zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delanjem, koje otapa led i unosi velike količine slatke vode u okean, narušavajući osetljivu ravnotežu toplote i slanoće. Pojedini istraživači da se pojava približava prelomnoj tački, potencijalno već u našem veku, nakon koje bi kolaps bio praktično neizbežan. Gašenje rečenog strujanja imalo bi katastrofalne globalne posledice: ubrzano podizanje mora na istočnoj obali SAD, ekstremno zahlađenje Evrope i promene monsuna u Africi koje bi dovele do dugotrajnih suša. Da bi bolje razumeli šta se događa, autori studije kombinovali su stvarne podatke o toploti okeana iz instrumenata i satelita s klimatskim modelima. Otkrili su da se hlađenje hladne mrlje ne događa samo na površini, nego i u dubokim slojevima, gde atmosferski uticaji poput vetrova i oblaka imaju znatno slabiji učinak.
Svi pokazatelji studije upućuju na uticaj navedenog strujanja. „Ono menja prenos toplote u okeanu”, rekao je Stefan Ramstorf, jedan od autora studije i profesor fizike okeana na Univerzitetu u Potsdamu, dodajući da upravo to uzrokuje hlađenje hladne mrlje. Istakao je i da postoje brojni drugi dokazi da ova cirkulacija slabi nezavisno od hladne mrlje i da neke studije pokazuju da je sada najslabija u poslednjih oko 1.000 godina. Ranija istraživanja pokazala su da je hladnu mrlju moguće objasniti i isključivo atmosferskim uslovima, rekao je Rene van Vesten, istraživač mora i atmosfere sa Univerziteta u Utrehtu, koji nije učestvovao u studiji: „No činjenica da nova studija daje dosledne rezultate kroz više različitih skupova podataka jača pouzdanost zaključaka”.
Dejvid Torneli, profesor okeanske i klimatske nauke na Univerzitetu Koledž u Londonu, koji takođe nije bio uključen u istraživanje, naveo je da studija dodatno učvršćuje dokaze o povezanosti hladne mrlje i slabljenja atlantske meridionalne cirkulacije, ali je upozorio da oskudnost terenskih podataka znači da se postojeće zbirke podataka „treba posmatrati kao dobre aproksimacije, a ne kao savršen prikaz stvarnosti”. Dodao je da i dalje postoje neizvesnosti i da „ovo verovatno neće biti poslednja reč o toj temi”. Džonatan Bejker, viši klimatski naučnik iz britanske meteorološke službe, saglasan je s tim, rekavši da studiju treba posmatrati kao dodatni dokaz uticaja na hladnu mrlju, ali ne i kao konačan odgovor na to pitanje.
(Ilustracija NASA Scientific Visualization Studio/Goddard Space Flight Center)
(Indeks)
