Научници су открили један од механизама којим кафа потенцијално јача здравље и продужује живот, а чини се да кофеин у томе има тек споредну улогу. Главни допринос наводним својствима у борби против старења приписује се биљним једињењима, будући да је зрно плод биљке. Познато је да љубитељи кафе у просеку живе дуже и ређе оболевају од хроничних болести повезаних са старењем, попут рака, кардиоваскуларних болести и деменције, но досадашња истраживања углавном су била опсервациона и нису нудила јасан биолошки механизам, пише Science Alert. Нова студија са Универзитета Теxаs А&М сугерише да једињења из кафе могу побољшати здравље везивањем за рецептор назван NR4А1, протеин који регулише активност гена као одговор на биолошки стрес и друге подражаје.
„Kафа има добро позната својства која подстичу здравље”, објашњава биохемичар Стивен Сејф. „Показали смо да се неки од тих учинака могу повезати с начином на који једињења из кафе делују са овим рецептором, који учествује у заштити тела од оштећења узрокованих стресом.” Kао „сензор хранљивих твари”, NR4А1 реагује на унос хране модулирајући бројне процесе у телу, укључујући упале, метаболизам и обнову ткива. Претходна истраживања показала су да се његова експресија код људи и мишева смањује с годинама, што може повећати осетљивост на болести. „Ако оштетите готово било које ткиво, NR4А1 реагује да смањи то оштећење”, каже Сејф. „Уколико се тај рецептор уклони, оштећење је веће.”
У склопу истраживања научници су различите врсте ћелија, укључујући линију људских ћелија рака и макрофаге миша, изложили кафи и појединим њеним једињењима. Открили су да се нека вежу за NR4А1 и инхибирају раст ћелија рака. Kада је рецептор уклоњен из ћелија, та једињења нису имала учинак. Такође је утврђено да нека једињења сузбијају упални одговор посредован белим крвним ћелијама. Изненађујуће, иако се кофеину често приписује главна заслуга, чини се да он није примарни састојак одговоран за ове специфичне здравствене учинке. „Kофеин се веже за рецептор, али у нашим моделима не показује значајну активност”, наводи Сејф. „Полихидроксилна и полифенолна једињења су много активнија.” Kафа садржи више од 1.000 хемијских састојака, укључујући хлорогенску и кофеинску киселину, што је чини изузетно сложеним напитком.
Иако су ћелијске студије корисне за идентификацију молекуларних путева, оне не могу у потпуности објаснити како та једињења делују у људском телу. „Пред нама је још много посла”, поручује Сејф. „Успоставили смо везу, али морамо боље разумети колико је она важна.” Познато је да једињења из кафе утичу на здравље и на друге начине, попут непосредног инхибирања ензима, посредовања у имунолошким процесима и мењања цревног микробиома. Због тих комбинованих механизама љубитељи могу имати здравствене користи сличне онима које се бележе код вегетаријанаца и популација из „плавих зона”, иако је кафа само један део исхране. Будући да је NR4А1 повезан с разним поремећајима и процесима старења, представља занимљив циљ за будуће терапије. Истраживање, објављено у часопису Nutrients, ипак не даје одговор на вечно питање: „Треба ли да попијем још једну шољицу?”
(АI илустрација)
(Индекс)
