Kод неких особа долази до јаких имунолошких реакција на туђе тело. Та појава је врло ретка, а може знатно утицати на здравље, односе, посао и свакодневни живот. Је ли реч о стварним алергијама или нечем другом, остаје углавном непознато.
Поједини људи доживљавају алергијске реакције на друге особе, а научици тек покушавају открити како до тога долази, пише BBC. Маура (име промијењено ради заштите идентитета) из Охаја у САД верује да су јој кондоми спасили живот. Први симптоми појавили су се у двадесетим: пецкање гениталија након незаштићеног односа. Није знала шта је узрок, испробавала је разне производе за интимну негу, а стање се погоршавало и јављало искључиво после контакта са спермом.
Након што је прекинула везу, с новим партнером, који је користио кондоме, није имала проблема све док јој једне ноћи није почео отицати језик. Партнер ју је спасио инхалатором. Верују да је кондом тада пуко. Маура има астму и бројне алергије, али није знала да је могуће бити алергичан на семену течност. Kод неких особа долази до јаких имунолошких реакција на туђе тело. Та појава је врло ретка, а може знатно утицати на здравље, односе, посао и свакодневни живот. Је ли реч о стварним алергијама или нечем другом, остаје углавном непознато.
Понекад се јавља осетљивост на твари које се налазе на кожи друге особе, попут дезодоранса и лосиона. Више од 150 мириса повезано је с контактним алергијама. Једна Американка тешким обликом мастоцитозе реаговала је на мирис свог мужа. Др Сабине Алтрихтер из Аустрије каже да неки пацијенти с мастоцитозом сумњају на своју преосетљивост на природне мирисе коже других људи. Kожа испушта бројна једињења кпја делују на телесни мирис, укључујући толуен, кемикалију у нафти, диму и неким производима.
Научници у Јапану анализирали су особе које тврде да пате од PATM-а, синдрома при којем људи у њиховој близини развијају симптоме попут кашља и гушења. Оболели од тога испуштали су просечно 39 пута више толуена од контролне групе. Толуен се нормално разграђује у јетри, но код тих особа се гомила и излучује кроз кожу. Ипак, PATM није службено признат и нема дијагностичке критеријуме.
У рет случајевима реакције се бележе и на људској коси, али узрок обично нису протеини власи, већ стране материје, примерице формалдехид из третмана кератином или мачји протеин пренесен власнику. Алергије се могу појавити и након контакта с телесним течностима. Забележени су случајеви у којима су особе с алергијом на орахе доживеле алергијску реакцију послељубљења или односа с партнером који их је раније појео, чак и ако је у међувремену опрао зубе и руке и истуширао се. Сличне реакције догодиле су се код љубљења, а и након односа, ако је друга особа узимала антибиотике или конзумирала алергене.
Осим спољашњих алергена, и протеини у телесним течностима могу изазвати реакцију. Најпознатија је преосетљивост на спермину плазму. Симптоми могу бити локални или системски, од осипа и пецкања до анафилаксије. Најчешћи окидач је простата-специфични антиген (PSA) у семеној плазми. До сада је познато мање од 100 документованих случајева, а тачан механизам још није разјашњен. У неким случајевима симптоми су се јавили само с једним партнером, у другима с више. Једна жена изгубила је свест после аналног односа иако никада није имала реакцију током вагиналног. Друга је добила осип и отеклину након додира с ејакулатом ван сексуалног чина. Локални симптоми укључују јако пецкање одмах после односа. Једна пацијентица описала је осећај као убоде хиљаду игала.
Дијагноза се најчешће поставља убодним тестом са свежим узорком сперме партнера. Др Џонатан Бернстајн из САД истиче да се жене с тим проблемом јављају кад покушавају затруднити. Многи лекари не знају како поступити, а његова ординација успела је помоћи већини пацијенткиња. Занимљиво, готово да нема података о сличним алергијама међу хомосексуалцима. Једна претпоставка јесте да услови унутар вагине играју улогу, но то не објашњава све случајеве.
Једна од ранијих метода лечења укључивала је инјекције партнеровог семена под кожу, али била је скупа. Успешнија била је локална десензибилизација: разређену семена течност поступно се уносила у материцу под надзором лекара, временом у све већим концентрацијама. Пацијенткиње су после тога могле имати незаштићени однос, барем с тим партнером.
О алергији на друге телесне течности зна се још мање. Готово да нема истраживања о могућој алергији на цервиковагиналну текућину, природни секрет који влажи материцу. Но дерматолог Марек Јанковски описао је случај мушкарца код кога су се јављали свраб и осип након вагиналног и оралног односа, а помогли су му антихистамини. Тим Јанковског спровео је анкету међу дерматолозима и петина их је рекла да су видели сличне случајеве. Симптоми укључују црвенило, осип, пецкање и отеклину. Нека истраживања сугеришу да је алергија на цервиковагиналну текућину можда једнако честа као и алергија на сперму која погађа десетине хиљада људи. Разлика је у томе што кондоми ту не помажу јер не штите цело подручје контакта. Ипак, поновљена изложеност и антихистамини ппонекад ублаже симптоме.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
