Bespilotne letelice i dronovi predstavljaju budućnost avijacije. Tim studenata „Beoavia” sa Katedre za vazduhoplovstvo beogradskog Mašinskog fakulteta samostalno ih projektuje, konstruiše, proizvodi i sa njima učestvuje na takmičenjima širom sveta.
Nemanja Petrović, jedan od osnivača „Beoavie”, ističe da su tim osnovali budući vazduhoplovni inženjeri sa Mašinskog fakulteta. „Beoavia je nastala u aprilu 2018. godine. Skupilo se društvo koje voli vazduhoplovstvo i koje je želelo da pokrene proizvodnju letelica. Naravno, dobili smo izuzetnu pomoć Katedre za vazduhoplovstvo”, kaže on. Da bi tim postigao što bolje rezultate pomoć je stigla i od kolega sa drugih fakulteta Beogradskog Univerziteta. Ekipu danas, pored studenata sa Mašinskog, čine i akademci Tehnološko-metalurškog, Elektrotehničkog, Ekonomskog i Fakulteta organizacionih nauka. Podeljeni u četiri podtima svi imaju svoje zadatke i jedan zajednički cilj – da letelica koju projektuju uspešno uzleti, leti i prizemi se.
Prošle godine „Beoavia” je na takmičenju Airbus Sloshing Rocket 2019, održanom u Grčkoj, u generalnom plasmanu bila četvrta od pedeset ekipa. Ove godine tim se odlučio na ozbiljan izazov – da razvije koncept bespilotne letelice sa vertikalnim poletanjem i predstavi ga na takmičenju New Flying Competition u Hamburgu. Od 80 prijavljenih ekipa iz celog sveta, na završnom takmičenju će, pored naše, nastupiti i tri ekipe iz Nemačke i po jedna iz Meksika, Finske i Kine. Zadatak takmičenja bio je da se pronađe tehnološki održivo i realno rešenje za vertikalno uzletanje i sletanje, što bi u velikoj meri olakšalo dostavu medicinskog materijala i evakuaciju u područjima pogođenim nepogodama, smanjilo troškove transporta paketa u nepristupačne predele i transformisalo avio industriju.
„Problem smo rešili tako što smo projektovali letelicu koja može da poleti vertikalno, poput drona, a kada pređe u klasičan let da se transformiše u klasičan avion”, kaže Lazar Paunović, student master studija i koordinator projekta. On dodaje da rešenje koje je tim razvio povećava efikasnost i smanjuje potrošnju za čak 20 odsto u odnosu na konkurenciju. Studenti su uštedeli da samostalno plate put i troškove boravka u Nemačkoj. Letelicu, međutim, treba napraviti od karbonskih vlakana i pratećih visokotehnoloških komponenti, testirati je u realnim situacijama i proveriti dobijene rezultate. Materijali za izradu su izuzetno skupi i teško dostupni pa je mladim inženjerima bila potrebna pomoć kako bi sakupili 10 hiljada evra, koliko je potrebno da završe svoj rad i predstavljaju Srbiju na najelitnijem inženjerskom takmičenju. U međuvremenu su tu pomoć i dobili.
(Izvor RTS)
