Научница: Историјска је грешла што смо дали предност разговору.
Научно истраживање које су спровели на немачком Универзиету Есен показало је да додир може смањити бол, депресију и анксиозност и да више додира придоноси ублажавању менталних и физичких тегоба. Било да је реч о пријатељском загрљају или пипању омиљене тканине, сам осјећај користан је и за ум и за тело, преноси портал Science Daily. Осет додира је прво што се развија код новорођенчади и кључан је за његово откривање окружења и развој комуникације.
Изостанак физичког контакта за време пандемије ковида-19 тешко је погодио велики број људи широм света. Док су бројне досадашње студије указивале на то да додир може бити користан за здравље појединца, сада су немачки истраживачи у својим истраживањима дошли до једноставног закључка – додир помаже. Др.Хелена Хартман, коауторка студије, рекла је да „више усаглашених додиривања у току дана може придонети ублажавању менталних и физичких тегоба”. Проучавањем, чији су резултати објављени у часопису Nature Human Behaviour обухваћено је чак 212 претходно објављених студија о осету додира. Студија је објединила статистичке анализе ранијих 85 у којима су учествовале одрасле особе и 52 истраживања с новорођенчади. Тим научника закључио је да је додир подједнако користио менталном и физичком здрављу, што се једнако односило на одрасле и на новорођенчад. „Наш рад показује да је додир најприкладнији када су посреди смањење бола, депресија и анксиозност код одраслих и деце, а и за повећање телесне тежине код новорођенчади”, написали су истраживачи.
Позитиван утицај на ментално здравље био је већи ако се радило о људскоме додиру него када су испитаници додиривали омиљено ћебе или роботе израђене за побољшање добробити људи. Научници кажу да је вероватно реч о контакту коже с кожом. Установљено је и да је додир био користан и за здраве и за болесне људе, но утицај је био већи код потоњих, особито за њихово ментално здравље. Др Маријана фон Мор са лондонског универзитета Ројал холовеј, која није учествовала у истраживању, изјавила је да би будући роботи могли прецизније репликовати текстуру и топлину људске коже како би имали једнаку добробит за ментално здравље попут људског додира.
„Ова својства су важна јер наша кожа поседује посебне сензоре, а то су C-тактилни аференти, особито осетљиви на нежан, милујући додир и температуру сличну оној људске коже. Сматра се да су то чиниоци који побољшавају и олакшавају регулацију емоција”, објаснила је. „Историјска је грешка што смо у протеклих неколико столећа дали предност разговору у односу на додир или остале соматске терапије. Овај преглед више студија указује да би то требало исправити и успоставити потребну равнотежу даљим, пажљивим проучавањем интервенција додиром”, сматра проф Kатерина Фотопулу са лондонског Универзитета Колеџ.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
