Prvi put globalne prosečne koncentracije ovog gasa „staklene bašte”, koji se emituje kao nusprodukt izgaranja fosilnih goriva, premašile su 430 delova na milion (ppm) u maju.
Zemljina atmosfera sada ima više ugljen-dioksida nego milionima, a možda i desetinama miliona godina ranije, prema podacima koje su upravo objavili Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) i naučnici sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu. Prvi put globalne prosečne koncentracije ugljen-dioksida, gasa „staklene bašte” koji se emituje kao nusprodukt izgaranja fosilnih goriva, premašile su 430 delova na milion (ppm) u maju. Nova očitavanja bila su rekordno visoka i predstavljala su povećanje od više od 3 ppm u odnosu na prošlu godinu.
Merenja pokazuju da države ne čine dovoljno na ograničavanju emisije gasova „staklene bašte” i preokretanju neprestanog gomilanja CO2, koji klimatolozi navode kao glavnog krivca za globalno zagrevanje. „Još jedna godina, još jedan rekord. Tužno je”, ozkavio je Ralf Kiling, profesor klimatskih nauka, morske hemije i geohemije u Skrips institutu za okeanografiju Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu.
Ugljen-dioksid, kao i drugi staklenički gasovi, zadržava toplotu sa Sunca i može ostati u atmosferi stolećima. Kao takve, visoke koncentracije stakleničkih gasova u atmosferi doprinose višim globalnim temperaturama i drugim negativnim posledicama klimatskih promena, uključujući porast mora, topljenje polarnog leda i češće i teže ekstremne vremenske događaje. Atmosferski ugljen-dioksid naglo je porastao od predindustrijskog doba, uglavnom zbog ljudskih aktivnosti koje ispumpavaju stakleničke gasove u vazduh.
Pre nekoliko decenija prelaz praga od 400 ppm bio je nezamisliv. To je značilo da je na svakih milion molekula gasa u atmosferi više od 400 bilo iz ugljen-dioksid. Planeta je dostigla tu sumornu prekretnicu 2013. godine. A sada naučnici upozoravaju da bi količina CO2 mogle dosefnuti 500 ppm u roku od 30 godina. Ali čovečanstvo se već nalazi na neistraženoj teritoriji. Poslednji put kada je planeta imala toliko visoke iznose ugljen-dioksida u atmosferi verovatno je bilo pre više od 30 miliona godina, rekao je Kiling, mnogo pre nego što su ljudi lutali Zemljom i u vreme kada je klima bila znatno drugačija.
Dodao je a je alarmantno ne samo koliko su visoke kolićine ugljen-diojsida, već i koliko brzo se povećavaju. „Menja se tako brzo. Da su se ljudi razvili u svetu s tako visokim udelom CO2, verovatno bi postojala mesta gde sada ne bismo živeli. Verovatno bismo se mogli prilagoditi takvom svetu, ali smo izgradili svoje društvo i civilizaciju na jučerašnjoj klimi”, objasnio je za NBC News.
Iznosi ugljeniikovog dioksida obično se prikazuju na grafu poznatom kao Kilingova krivulja, nazvanu po Kilingovom ocu, Čarlsu Dejvidu Kilingu, koji je 1958. godine započeo dnevna merenja atmosferskog ugljen-dioksida instrumentima na vrhu opservatorije Mauna Loa na Havajima. Kilingova kriva pokazuje strm uspon od industrijske revolucije, zbog klimatskih promena uzrokovanih ljudskim delovanjem. Ralf Kiling i saradnici iz Okeanografskog instituta Skrips otkrili su da su prosečne koncentracije atmosferskog ugljen-dioksida u maju bile 430,2 ppm. Globalni monitoring laboratorije NOAA, koji sprovodi odvojena dnevna očitavanja od 1974., izvestio je da je prosek u maju iznosio 430,5 ppm.
Količina ugljen-dioksida u atmosferi pomno se prati da bi se procenilo koliko ljudi utiču na Zemljinu klimu. Očitavanja su takođe pokazatelj celokupnog zdravlja planete.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
