Свемирски телескоп „Џејмс Веб” (JWST) открио је најдаљу неактивну црну рупу до сада познату науци, скривену у галаксији удаљеној више од 10 милијарди светлосних година од Земље. Новооткривена се налази у галаксији MRG-M0138 и обара досадашњи рекорд удаљености за овакву врсту небеских тела и појава чак 15 пута, наводи се у студији објављеној у часопису Science
Проучавање црних рупа насталих у раним фазама 13,8 милијарди година старог космоса омогућиће до сада невиђен увид њихов у развој у младом универзуму. Научници сумњају да се у галаксији MRG-M0138 некада налазила изузетно сјајна и супермасивна црна рупа која је веома брзо расла. У том процесу избацила је знатну количину гаса неопходног за настанак нових звезда, чије је формирање нагло прекинуто, а она остала без извора горива, што би могло да објасни зашто овај део свемира данас делује тако мирно. Посебно је занимљиво колико брзо престаје стварање звезда у древним галаксијама попут MRG-M0138, која је део ширег скупа података што их је прикупио поменути телескоп.
Истраживачи су претходне године анализирали још четири удаљене галаксије чију је светлост појачао ефекат гравитационог сочива, а обрада података и даље траје. „Док су звезде у галаксији MRG-M0138 веома старе, у другим галаксијама које смо недавно посматрали телескопом формирање звезда престало је знатно касније”, рекао је водећи аутор студије Ендру Њуман, научни сарадник Института Карнеги за науку у Калифорнији. „Оне су попут жаришта која можемо проучавати да бисмо открили шта је угасило ватру.” Он је навео да посебно трагају за траговима гаса избаченог из галаксије деловањем црне рупе активније од оне у MRG-M0138. Поред проучавања престанка формирања звезда, истраживачи су одредили масу црне рупе у галаксији MRG-M0138. Испоставило се да је она приближно шест милијарди пута већа од масе Сунца. Мерење било било лако, пошто је црна рупа неактивна и не ступа у интеракцију са околним гасом, па је практично невидљива на свим таласним дужинама светлости. Применили су технику која се обично користи за много ближе галаксије и заснива се на праћењу кретања звезда, а у томе им је помогло природно гравитационо сочиво.
Између Земље и MRG-M0138 налази се још једна галаксија чија је гравитација толико снажна да савија светлост тела иза себе и тако их увећава. Захваљујући томе, слика речене галаксије постала је око 30 пута већа него што би иначе била видљива, што је омогућило праћење кретање звезда око црне рупе. Ипак, за свеобухватно проучавање биће неопходне и друге методе, јер је наведени свемирски телескоп предвиђен за веома детаљно осматрање релативно мали део неба. Због тога се полажу наде у податке које прикупља свемирски телескоп Euclid, намењен посматрању широких делова неба, и у будући Nancy Grace Roman Space Telescope, чије је лансирање планирано касније ове године. „Желимо да пронађемо још галаксија попут ове – места на којима је формирање звезда престало у раном свемиру и која су додатно увећана гравитационим сочивом”, додао је Њуман. „Потребни су нам осетљиви инфрацрвени снимци великих делова неба да бисмо пронашли овако ретка небеска тела.”
(РТС)
