Kada se voda izvuče iz podzemnih slojeva, ona prelazi iz lokalizovanih područja u globalni atmosferski i okeanski sistem. Ovaj proces menja ravnotežu mase planete, slično kao što vulkanizer menja osu rotacije točka dodavanjem malih olovnih utega na felge.Nova studija obznanila je da od 1993. do 2010. Zemljin pol rotacije pomaknut za oko 78,48 centimetara ka istoku.
Imaginarna linija oko koje se naša planeta rotira nije statična. Ona se pomiče pod uticajem složenih interakcija gravitacionih sila, klimatskih promena uzrokovanih ljudskim aktivnostima i, kako su naučnici nedavno otkrili, crpljenja podzemnih voda. Nova studija, objavljena u časopisu Geophysical Research Letters, pokazala je da masivno izvlačenje podzemne vode za piće, poljoprivredu i industriju ima znatan upliv na pomicanje Zemljine ose rotacije i na globalno podizanje mora. Ovaj fenomen je do sada bio zanemarivan.
Zemljina osa obrtanja nije fiksna, na njen položaj deluju preraspodele masa unutar Zemljine kore i drugi faktori. Masivno crpljenje vode iz podzemnih slojeva koji je zadržavaju ispod poroznog tla jedan je od ključnih činilaca u redistribuciji Zemljine mase. Ki-Veon Seo, geofizičar sa seulskog Nacionalnog univerziteta i vodeći autor studije, kaže da se rotacioni pol Zemlje zapravo značajno pomiče: „Naša studija pokazuje da među klimatskim uzrocima redistibucija podzemnih voda zapravo ima najveći uticaj na pomicanje rotacionog pola”. Kako se to događaa?
Kada se voda izvuče iz podzemnih slojeva, ona prelazi iz lokalizovanih područja u globalni atmosferski i okeanski sistem. Ovaj proces menja ravnotežu mase planete, slično kao što vulkanizer menja osu rotacije točka dodavanjem malih olovnih utega na felge. Nova studija obznanila je da od 1993. do 2010. Zemljin pol rotacije pomeren za oko 78,48 centimetara ka istoku, odnosno da se pomicao oko 4,6 centimetara godišnje, što se neposredno povezuje s redistribucijom mase uzrokovanom crpljenjem podzemnih voda. Za potrebe objavljenog istraživanja naučnici su koristili sofistifikovane računarske modele koji su analizirali promene u Zemljinoj osi i visinu mora.
Pomicanje su pratili na osnovu satelitskih podataka i preciznih merenja gravitacionih anomalija. Istovremeno su beležili procene količine podzemnih u različitim delovima sveta. U sledećem koraku objedinili su činjenice o crpljenju s modelima koji pokazuju kako te mase deluju na Zemljinu osu. Nakon toga su izračunali da je tokom razdoblja od 17 godina iz podzemnih izvora u okeane premješteno oko 2.150 gigatona vode. To premeštanje odgovorno je za globalni porast mora od oko 6,24 milimetra, što znači oko 0,37 godišnje. Globalne visine mora godišnje rastu oko 3,3 milimetara uglavnom zbog toplotnog širenja okeana s porastom temperatura i zbog otapanja leda, ponajviše na Grenlandu i Antarktiku. Nova studija pokazala je da i crpljenje podzemnih voda ima značajnu ulogu u tom porastu.
Kada se podzemna voda crpi, ona prelazi u okeane isparavanjem, pdavinama i površinskim oticanjem. Ovaj dodatni priliv podiže globalnu visinu mora. Taj proces dodatno pogoršava učinke koje na razine oceana ima otapanje ledenih masa. Studija je pokazala da redistribucija vode, takođe, ima znatan uticaj na Zemljinu rotaciju, kako na pomicanje ose tako i na brzinu rotacije. U tome važnu ulogu ima mesto s kojeg voda dolazi i kuda odlazi. Naime, redistribucija iz kopnenih područja srednjih geografskih širina čini najveću razliku jer se ona, nasuprot onoj nastaloj otapanjem polarnih kapa, preraspoređuje u okeane na velikim udaljenostima od izvora i od ose rotacije, što značajnije menja momenat inercije. Takvim premeštanjem Zemljina osa rotacije se prilagođava novoj raspoeli mase.
Stoga je intenzivno premeštanje voda s mesta kao što su zapadna Severna Amerika i severozapadna Indija odigralo ključnu ulogu u promenama nagiba ose Zemlje. Iako su ovi efekti minimalni na ljudskoj vremenskoj skali, oni bi, pored ostalog, dugoročno mogli usporiti rotaciju planeta. Neka od najugroženijih područja u smislu iscrpljivanja podzemnih voda su: Srednja Azija i Indija: Intenzivna poljoprivreda i navodnjavanje dovode do masovnog iscrpljivanja izora i do nestašica vode. Zapad SAD: Kalifornija, Arizona i druga poljoprivredna područja koriste ogromne količine vode iz podzemlja za useeve u sušnim uslovima. Bliski istok: Sušni klimatski uslovi i rast populacije zahtijevaju sve veće količine vode za piće i navodnjavanje.
Nova otkrića pokazuju da posledice ljudskih aktivnosti nisu ograničene samo na lokalne ili regionalne uticaje; one imaju globalne posledice. Crpljenje podzemne vode, iako nužno za preživljavanje i poljoprivredu, ima posledice na geofizičke procese poput pomicanja Zemljine ose i podizanja mora.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
