EKOSOFIJA

INTELIGENTNA BILJKA?

251 pregleda

Zlatnica može preko registrovanja određenih hemikalija i refleksije svetlosti, pratiti šta se zbiva s biljkama u blizini, a da sa njima u direktnom kontaktu. Kada je napadne gladni biljojed, ona prilagođava svoju reakciju zavisno od toga nalazi li se u njenoj blizini druga biljka. No radi li se uistinu nekom obliku inteligencije?

Izvesni životni oblici na Zemlji bi mogli biti inteligentni, uprkos tome što nemaju centralni nervni sistem. Sve zavisi od toga kako se tačno definiše inteligencija. Hemijski ekolog Andre Kesler sa Univerziteta Kornel u SAD i njegov doktorand Majkl Miler tvrde da se ponašanje pojedinih biljaka može uistinu opisati kao inteligentno. Naime, pomenuti naučnici navode da neke vrste biljaka reaguju na događaje u svojem okruženju, manifestuju određenu formu pamćenja i donose odluke. Primerice, zlatnica može preko registrovanja određenih hemikalija i refleksije svetlosti, pratiti šta se zbiva s biljkama u blizini, a da sa njima u direktnom kontaktu. Kada je napadne gladni biljojed, ona prilagođava svoju reakciju zavisno od toga nalazi li se u njenoj blizini druga biljka. No radi li se uistinu nekom obliku inteligencije?

Kako izgleda biljna inteligencija? Mada je pripisivanje pojmova poput inteligencije biljnom svetu i dalje vrlo kontroverzno, ovo je područje istraživanja nakon decenija skepse unutar naučne zajednice konačno počelo cetati. Da bismo bolje razumeli problematiku, potrebno je objasniti određene termine koji su, prema nekim biolozima, ključni za razlikovanje inteligentnog ili neinteligentnog ponašanja. Pojam biljna inteligencija odnosi se na svaku vrstu namernog i fleksibilnog ponašanja koje je korisno i omogućuje organizmu da postigne svoj cilj. Ponašanje biljaka može se definirati kao „odgovor na događaj ili promenu u životnoj sredini”.

Dok životinje reaguju na podražaje mimikom ili pokretima, biljke manifestuju promene u rastu i razvoju. Odgovor na menjanje uslova u okolini može biti čvrsto povezan (nefleksibilna reakcija koja je genetski kodirana) ili meko povezan (fleksibilna reakcija koja ovisi o promjenama u okruženju). Fleksibilna korisna ponašanja su meko povezana, u stanju su integrisati više informacijskih signala i kanalisati optimalan odgovor. Naime, jednostavan odgovor na spoljašnji podražaj se ne smatra inteligentnim ponašanjem.

Kada larve zlatice počnu da žvaću lišće zlatnica, biljke ispuštaju organska jedinjenja (VOC) koja insektima šalju signale da je oštećena i da bi trebalo da potraže bolji izvor hrane. Biljke tokom napada menjaju refleksiju crvenog svetla sa svojeg lišća, što mogu registrovati druge biljke. No ne mogu sve biljke dešifrovati upozorenja na opasnost u formi organskih jedinjenja. Zlatnice su u tom pitanju svojevrsni majstori. Čim osete VOC, krenu da jačaju svoj imunološki sistem – počnu brže da rastu i da proizvode odbrambena jedinjenja koja ih štite od insekata, piše Science Alert.

Zlatnice tako, tvrde Kesler i Miler, integrišu informacije iz okoline, predviđaju moguće posledice i za njih se pripremaju. Mada nemaju nervni sistem koji komunicira putem električnih signala, imaju mehanizam koji funkcioniše na temelju hemijskih ulaza koji reaguje koordinisano bez centralnog nervnog sistema. „Mogu vrlo precizno osetiti svoju okolinu; to može, koliko znamo, svaka njihova pojedinačna ćelija”, kaže Kesler. Istraživači sa Kornela ističu da je ova reakcija biljke na organska jedinjenja više od pukog refleksa i da se radi o nekoj vrsti svesne odluke koja se temelji na proceni okolnosti. Prema studiji koju su 2022. sproveli Kesler i njegov kolega Alegzander Čauta, zlatnice tokom napada emituju različitu svetlost, zavisno od toga ima li ili ne drugih biljaka pokraj njih.

„Izgleda da biljka menja svoje ponašanje zavisno os informacija koje dobija iz okoline. S obzirom na ovu definiciju i prikupljene dokaze, pitanje nije pokazuju li biljke inteligentno ponašanje, već kako to postižu bez nervnog sistema”, navodi Kesler. Zlatnice nisu jedine biljke koje komuniciraju putem VOC signala. Naučnici još od osamdesetih prošlog veka znaju da neka flora na ovaj način razmenjuje informacije. S obzirom na to da je veliki deo ovih istraživanja upriličen samo u laboratoriji i da se još ne zna mnogo o ovim komunikacijskim mrežama, pojedini istraživači su i dalje skeptični prema pripisivanju inteligencije biljnom svetu.

„Postoji više od 70 definicija za inteligenciju i za sada nema pravog dogovora o kakvoj se sposobnosti radi, čak ni unutar određenog područja”, zaključio je Andre Kesler. Istraživanje Induced resistance to herbivory and the intelligent plant objavljeno je u naučnom časopisu Plant Signaling and Behavior.

(Ilustracija Shutterstock)

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar