EKOSOFIJA

I ŽIVOTINJE SE OPIJAJU

320 pregleda

Možda se najupečatljiviji učinak alkohola može videti na insektima. Mužjaci voćnih mušica se okreću alkoholu kada su odbačeni, dok ženke blisko srodne vrste postaju manje izbirljive u vezi sa svojim partnerima i imaju seks sa više mužjaka nakon opijanja.

Etanol čini deo ishrane mnogih životinja, koje ga najčešće unose kroz fermentisano voće, sok i nektar. Prag tolerancije kod nekih je, izgleda, izgleda viši kod ljudi, kažu istraživači. Pregled dokaza pokazuje da se alkohol prirodno javlja u skoro svakom ekosistemu na Zemlji, što čini verovatnom pretpostavku da većina životinja koje se hrane voćem s velikim sadržajem šećera i nektarom, redovno unosi opojnu supstancu. Iako su mnoga stvorenja evoluirala da ga podnesu, neke vrste su naučile da se štite alkoholom.

„Udaljavamo se od antropocentričnog gledišta da alkohol koriste samo ljudi. Etanola zapravo ima u izobilju u prirodi”, rekla je Ana Bouland, članica istraživačkog tima Univerziteta u Ekseteru. Nakon analiziranja istraživačkih radova, naučnici su došli do vrsta koje su prihvatile etanol i prilagodile se na ishranu u kojoj se on nalazi. Ova materija najčešće ima u fermentisanom voću, soku i nektaru. Doba obilja etanola na Zemlji započelo je pre oko 100 miliona godina kada su biljke cvetnice počele da stvaraju slatke plodove i nektar koji je mogao da fermentiše. Sadržaj alkohola je obično nizak, oko jedan do dva odsto alkohola po zapremini (alc/vol), ali u prezrelom palminom voću koncentracija može da dostigne i 10 odsto.

U jednoj studiji, divlje šimpanze u jugoistočnoj Gvineji snimljene su kamerom kako piju alkoholni sok palmi od rafije. Takođe, pauk-majmuni na ostrvu Baro Kolorado u Panami uživaju u žutim plodovima mombin šljive za koju je utvrđeno da sadrži od jednog do dva i po odsto alkohola. „Nagomilavaju se dokazi da ljudi ne piju sami”, navode autori studijeu časopisu Trendovi u ekologiji i evoluciji.

Sasvim drugo pitanje je da li konzumacija dovodi do pijanstva. Mnogo je priča o pijanim životinjama, od slonova i pavijana opijenih plodovima marule u Bocvani, do losa koji je pronađen sa glavom zaglavljenom u stablu u Švedskoj nakon što se gostio fermentisanim jabukama. Ali ni u jednom od ovih slučajeva količina alkohola nije merena ni u životinjama, ni u voću. Čini se da mnoge životinje impresivno podnose alkohol. Uprkos tome što perjasta tupaje „troši neverovatnu količinu etanola”, naučnici nisu pronašli dokaze da su bile opijene, ali priznaju da je teško reći kako bi se pijane rovčice ponašale.

Životinje koje redovno jedu fermentisanu hranu imaju tendenciju da brzo metabolišu alkohol, što ih štiti od njegovih najgorih posledica. Ali neka stvorenja se ređe susreću sa etanolom i mogu da imaju posledice. Testovi sprovedeni na američkim kudarama, koje su uginule od sudara sa ogradama i drugim predmetima, otkrili su da su ptice letele pod dejstvom alkohola nakon što su se najele prezrelih bobica brazilskog bibera. „Opijanje nije korisno u okruženju u kojem se borite da preživite”, istakla je Boulandova.

Možda se najupečatljiviji učinak alkohola može videti na insektima. Mužjaci voćnih mušica se okreću alkoholu kada su odbačeni, dok ženke blisko srodne vrste postaju manje izbirljive u vezi sa svojim partnerima i imaju seks sa više mužjaka nakon opijanja. Voćne mušice polažu jaja u hranu bogatu etanolom, što ih štiti od parazita. Nedavno su istraživači predvođeni Eranom Levinom sa Univerziteta u Tel Avivu otkrili su da je stršljen Vespa orientalis možda jedina životinja koja može da konzumira neograničenu količinu alkohola, a da ne trpi štetne posledice.

„Mogu da unesu do 80 odsto jak rastvor etanola bez ikakvih negativnih efekata na njihovu smrtnost ili ponašanje“, kaže dr Sofija Bušebti, autorka studije. „Ako izuzmemo voćne mušice, primate aje-aje sa Madagaskara i sporog lorija (Nycticebus), nejasno je da li životinje više vole hranu koja sadrži etanol”, navodi Metju Karigan sa Koledža Centralna Florida, koji je radio na pregledu sa Anom Bouland. On otkriva da je jedan od sledećih koraka naučnog tima testiranje da li životinje u divljini više vole hranu koja sadrži etanol ili je jedu samo kada je nivo etanola prenizak da bi se otkrio ili je, pak, nefermentisano voće teško pronaći.

(Ilustracija Freepik)

(RTS)

 

 

O autoru

administrator

Ostavite komentar