СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

КНЕЗ ВИШЕСЛАВ СРБИН

Илустрација

У целом свету чувена крстионица кнеза Вишеслава, са краја 8. века, дефинитивно није припадала хрватском кнезу, јер он – није ни постојао, већ српском кнезу Вишеславу. Срби су у исто време у близини данашњег Сарајева изградили своју прву владичанску палату.

Ове до сада непознате историјске чињенице доноси књига археолога Марка Алексића „Српске земље пре Немањића. О Србима пре Немањића врло се мало зна, па је наша историја од 7. до 10. века стални предмет различитих нагађања, а највећи проблем је мали број сачуваних писаних извора. Међутим, археолошка истраживања последњих деценија у земљама које нас окружују расплићу вео тајне.

Алексићево дело доноси та сазнања и пре свега разоткрива једну од највећих заблуда која је везана за најпознатији артефакт за који се тврди да је пронађен на простору данашње Далмације. После бројних фалсификовања, научници су открили да камена крстионица са урезаним натписом у коме се помиње кнез Вишеслав, са краја 8. века, дефинитивно није припадала хрватском кнезу. По лепоти и квалитету израде, изузетан и у свету, најпознатији пример славенске уметности тог времена припадао је српском владару, јер најновија истраживања показују да хрватски кнез Вишеслав – није постојао.


Стројимиров печатњак, типар – друга половина 9. века, влада
Србије је откупила прстен на међународној аукцији 2006.

„Ради се о осетљивом питању, зато сам се трудио да изложим сва нова открића која су за мене била необична, да будем искрен и шокантна, заправо потресна. Јер, ради се о нашој баштини, баштини наше заједнице, српског, мог народа која је тако била запостављена. Ретки су такви примери да се запостави један споменик тако великог значаја, ради се можда о споменику који је више од једног столећа био најзначајнији културни предмет који сведочи о степену цивилизацијског развоја међу свим Словенима, каже Алексић.

Прва владарска палата

Поред открића везаног за крстионицу кнеза Вишеслава, наш саговорник открива још једну до сада непознату чињеницу. У месту Бреза, у широј околини данашњег Сарајева, пронађени су остаци прве српске владарске палате, такође из друге половине 8. века.


Реконструкција владарске палате у Брези код Високог из 8. века

„Грађевина има једну церемонијалну дворану, са апсидом која је заварала старије истраживаче. Оријентисана је север-југ, што значи да није у питању црква како се раније мислило. То је солидна, квалитетна градња правилне оријентације, дакле, није у питању грешка. Такође, има и друге особине световне, управне грађевине. И покретни археолошки налази који су ту пронађени такође указују на то, истиче овај археолог. Палата је најстарији такав пример у читавом словенском свету, а да би потврдио њену аутентичност, наш саговорник навео је аналогије из других делова Европе где су пронађене овакве грађевине.


Археолог Марко Алексић (Сшутњик/Дејан Ристић)

Алексића не чуди што наша стручна јавност не зна за ова открића, јер не постоји готово никакво интересовање да се даље истражује чак и први српски кнез Дерван, који је водио Србе три века пре Немањића. Подаци о њему налазе се у Фредегаровј хроници, најважнијем извор за историју Франачке државе и суседних народа у 7. веку. Дерван је ратовао у области Полабља, на граници Франачког краљевства и словенског света, подсећа наш саговорник. „После битке код Вогастизбурга 631. Године, Срби су се под кнезом Дерваном прикључују Самовом савезу. Занимљиво је да Фредегар наводи да су Срби до тада дуго времена били под влашћу Франака. То је конкретан податак који показује да су Срби у тој експанзији Словена на Запад били предводници, истиче Алексић.


Пар бронзаних ипозлаћених мамуза, са позлаћеним копчама
и језичцима каишева, из ратничког гроба, пронађен у Султановићима код Бугојна.

Народ на граници

Он наглашава и важност чињенице да Срби под под јаком франачком влашћу нису изгубили свој идентитет. Српски народ се од тада много променио, али постоје и многи примери да су народи нестали, а камоли да су променили свој карактер, природу и менталитет, а наш менталитет је издржао све, каже.

„Можемо да кажемо да је историјско обележје нашег народа то што је живео на граници. Самим тим, он је имао изразито војничку улогу, какву је имао и у франачком краљевству. Оно је на границама имало вазалне народе који су имали војну улогу. Ако боље погледамо, читава наша историја је обележена границама и борбом.


Црква Светог Петра у Расу

Дакле, Срби су на крајњем западу тадашњег словенског света били на челу експанзије Словена, а занимљива је и чињеница да су, када су дошли на Балкан, ишли на крајњи југ словенског света и прво се населили у области Солуна. Највише трагова оставили су на простору античке Далмације која се протезала од Бара до Истре, а на северу чак до Дунава.

На крају разговора аутора овог обимног историјског дела питали смо да ли би књигу уступио као основу за сценарио филма о српским владарима, по угледу на потез Хрватске која је издвојила велики новац за серијал о хрватским краљевима. Наравно да би врло радо помогао, то је национално питање и зато тиме треба да се баве националне установе, каже наш саговорник.


Сребрне наушнице са четири јагоде – украс
имућних Српкиња које су живеле између 9. и 11. века

„Оне морају да преузму истинску и праву одговорност, да схвате и разумеју значај културе, историје, цивилизације, да је то капитални интерес једног друштва, а не политика и економија које служе култури. Погледајмо данас наше највеће владаре из доба Немањића, у време политичког распада, било је очигледно да ће пасти под Турке, они су управо тада стварали највеће културне вредности којима се ми данас поносимо, закључује Алексић.

Он први пут на једном месту доноси и детаље са бројних археолошких налазишта у региону који говоре о свакодневном животу Словена који су били ратници, али и породични људи, њихове заједнице су биле јако везане. Доноси податке и илустрације о њиховим кућама, посуђу, исхрани и накиту, али и када су заправо примили хришћанство.


Огрлица од стаклених перли јединствен су налаз из
Матичана, пронађене у некрополи близу Приштине

(Извор Спутњик)

(Све илустрације из књиге „Српске земље пре Немањића)

О аутору

Stanko

Оставите коментар