Збирка која ће бити на продаји представља најважнији извор информација о Ајнштајновом животу и расветљава научну сарадњу Милеве и Алберта.
Милева Марић је једна од најпознатијих Српкиња и прва супруга Алберта Ајнштајна. Збирка писама која ће бити на продаји представља најважнији извор информација о Ајнштајновом животу и расветљава научну сарадњу Милеве и Алберта. Аукцијска кућа Christie’s из Лондона заказала је за 11. децембар 2024. продају архивске грађе значајне за историју Србије, преписку Алберта и Милеве Марић Ајнштајн. Том приликом на добош ће отићи 43 Албертова и 12 Милевиних писама, изјава о новчаној казни за Алберта од стране градских власти у Цириху из априла 1897. јер је боравио у граду без ваљаних докумената, а и позивница на њихово венчање.
Познато је да су Милева и Алберт објавили веридбу 17. децембра у Берну, а 18. децембра у Цириху. Студентску љубав су крунисали браком 6. јануара 1903, на православни Бадњи дан у згради градске општине. Било је то мало венчање без помпе, а кумови су им били швајцарски математичар Конрад Хабихт и румунски филозоф и математичар Морис Соловин. Овај догађај су њих четворо обележили вечером у граду. Како истичу из Лондона, током протекле деценије дошло је до озбиљног раста и потражње на тржишту науке и сакупљања грађе, посебно из области квантне физике и теорије релативности. Одељење за књиге и рукописе са поносом представља изузетно важан материјал који се односи на Ајнштајнове.
Највећа збирка љубавних писама Алберта и његове прве жене Милеве чини половину материјала који се односи на Ајнштајнов рани живот. Када је аукција објављена, процењена је на 500.000 до 700.000 британских фунти, а сада вреди од 700.000 до 1.000.000 фунти јер се очекује велико интересовање. Познато је да је светска јавност чекала више од 30 година да књига Love letters угледа светло дана, и да се објаве њихова писма која је пронашао син Ханс давне 1955. године, након што је Алберт преминуо. Та писма су открила слику њиховог односа какву свет није познавао!
Али, када је Ханс покушао да објави ову преписку, Албертови „чувари заоставштине” издејствовали су судску забрану публиковања. Ово је само један од многих покушаја „чувара Албертове репутације” да заташкају истину. Било је потребно више од три деценије правних спорова да би јавност добила увид у заједнички живот и научни рад Милеве Марић и Алберта Ајнштајна.
Министарство културе Србије најавило је обнову породичне куће Милеве Марић Ајнштајн у Руми у сусрет великом јубилеју (2025) који се ближи – 150 година од рођења српске научнице. Још није познато какав има став у вези са евентуалном куповином писама на аукцији у Лондону. Тим поводом писмо Александру Вучићу упутио је Иван Ефимов, продавац антикварних књига, саветник и специјалиста за важне и вредне колекције. Он је члан International League of Antiquarian Booksellers, а за РТ Балкан каже да се у четвртак, 28. новембра, обратио председнику Србије.
На питање да ли је Милева неправедно скрајнута из научних кругова наш саговорник каже да је пре једног века жени било изузетно тешко да направи каријеру у науци: „У томе је управо важност ових докумената који ће се наћи на аукцији у Лондону, они су јасан доказ да су Ајнштајн и Марићева били блиски сарадници. Историја познаје много таквих парова. Можда бисмо, под другачијим околностима, могли да говоримо о Ајнштајн-Марић законима, као што данас говоримо о Пјеру и Марији Кири”.
Физичар Ђорђе Крстић, који је скоро 50 година истраживао Милевин и Албертов живот и рад и о томе објавио чувену књигу Милева и Алберт Ајнштајн, љубав и заједнички научни рад написао је: „На почетку прошлог века велики допринос науци дале су две физичарке: Марија Кири и Милева Марић. Судбина је уредила да обе буду удате за колеге и да љубав према науци и заједнички тимски рад супружника допринесе напретку физике…”
Да подсетимо, велшки новинар и писац Денис Брајан, аутор биографије о Ајнштајну Einstein: A Life рекао је: „Алберт је био велики мајстор у разоткривању тајни свемира, али и подједнако вичан у скривању сопствених тајни”. Амерички физичар Еван Харис Локер, пишући давно за Physics Today, изнео је тезу да су Милева и Алберт радили као тим: „Њихове заједничке године породиле су Албертова највећа достигнућа, а његова физика тада је била испуњена смелим идејама… Али, када се њихов брак окончао, његова је физика постала конзервативна… Више није био предводник авангардних физичара, него је остајао при истом…” Он сматра да је Милева дала велики допринос физици и изразио је наду да ће јој бити одато признање и „да ће се исправити неправедни третман који је претрпела од Албертових биографа”.
Италијанска физичарка Габријела Грејсон сматра да је Милева метафора за неправду – није добила диплому Универзитета у Цириху иако је стекла услове, зато она одлучно тражи и не одустаје од захтева да јој се постхумно додели диплома. Грејсонова у медијима често наводи да постоји и покрет који за Милеву тражи постхумну Нобелову награду.
(Илустрација Wikipedia)
(РТ Балкан)
