Мумифицирано младунче из леденог доба откривено у Сибиру прва је мумија сабљозубе мачке, и ово откриће је изазвало велику пажњу у свету палеонтолога. Изузетно добро очувано тело најбољи је увид у то како су те животиње изгледале. У меком ткиву налазе се бројни докази распореда мишића. Обиље крзна и ткиво покривају леш младунчета, а глава, предње ноге и торзо су скоро нетакнути, наводи научници у студији објављеној у часопису Scientific Reports. Тамно смеђе крзно је кратко, а веома густо, дужине од два до три центиметра, и изненађујуће мекано, каже вођа студије Алексеј В. Лопатин, члан Руске академије наука и главни истраживач и директор палеонтолошког института „Борисијак”
„Фантастичан је осећај видети одавно изумрле животиње, посебно тако занимљиогв грабљивца”, наводи Лопатин. Ови изумрли месождери, далеки рођаци данашњих великих мачака, познати су по дугим очњацима који подсећају на оштрице и могли су да буду дугачки до 20 центиметара. Замрзнуто младунче је први физички доказ из Азије за врсту homotherium latidens из реда сабљозубих мачака. Фосилизоване кости ове врсте претходно су нађене у Холандији и канадској држави Јукон. Други типови мумифицираних лешина из леденог доба, попут крзнатих носорога и мамута, познати су из сибирског региона Јакутија. У поређењу са њима, мумифициране мачке су изузетно ретке, каже Лопатин.
Пре овог открића, била су само два проналаска, оба пећинског лава panthera spelaea, и то у Јакутији. „Сада смо додали младунче homotherium latidens на ову листу. Извлачење ДНК биће важан следећи корак за разумевање врсте, као и детаљан преглед костура, мишића и крзна”, објашњава Лопатин. Палеонтолог Џек Тсенг, који проучава анатомију изумрлих сисара и није учествовао у студији, каже да је остао без речи када је чуо за откриће сматрајући га „правим ковчегом информација”. „Веома је ретко да се пронађу кости ове врсте уопште, а тек меко ткиво”, истиче овај професор интегративне биологије на Универзитету Калифорнија.
Младунче је очувано у пермафросту близу реке Бадјарике у североисточној Јакутији, а копачи су гс случајно открили 2020. године. Метода радиоактивног угљеника открила је да је старо 35.000 година и да живело је на крају плеистоценског доба. Предње шапе имају очуване канџе и овалне, меснате јастучиће са унутрашње стране. Залеђене у леду нађене су и кости карлице и задњих ногу. Судећи по величини секутића, научници процењују да је младунче имало око три седмице када је угинуло. Остаци су такође показали да су се младунчад сабљозубих мачака драстично разликовала од младунаца модерних мачака, попут лавова. Крзно им је било тамније, уши мање, предње ноге, дуже, већа уста и знатно снажнији врат. Дебљина горње усне два пута је већа од младунаца лава, вероватно да би могла да покрије очњаке када порасту, закључује Лопатин. Шапе су више кружног облика. Штавише, облик пре подсећа на шапу медведа. Величина предњих ногу и облик шапа указује да су се припадници врсте вероватно ослањали на снагу предњих ногу и користили их да стисну плен.
(Илустрација Wikipedia)
(РТС)
