Шестоугаони облик представља изузетно ефикасан начин поделе простора, а може се уочити свуда – од морске пене до пчелињег саћа. Научници су сада открили назнаке да људски мозак користи исту геометрију за организовање људских осећања. Користећи функционалну магнетну резонанцу (fMRI), научници су уочили су шестоугаони образац мождане активности док су испитаници процењивали емоционалне информације. То указује на могућност да таква помаже мозгу да разврстава информације.
Шестоугаони облик представља изузетно ефикасан начин поделе простора, а може се уочити свуда – од морске пене до пчелињег саћа. Научници су сада открили назнаке да људски мозак користи исту геометрију за организовање људских осећања. Користећи функционалну магнетну резонанцу (fMRI), уочили су шестоугаони образац мождане активности док су испитаници процењивали емоционалне информације. То указује на могућност да таква помаже мозгу да разврстава информације.
„Налази указују да је знање о емоцијама у људском мозгу структуисано помоћу координатног система налик мрежи”, наводе неуронаучници Јуменг Ма и Филип А. Крагел са Универзитета Емори у научном раду објављеном у часопису PLOS Biology. Емоције се често сматрају једним од најсложенијих испољацања људске природе. Могу бити пролазне или дуготрајне, противречне, преплављујуће и тешке за разумевање, чак и особи која их доживљава. Ипак, начин како се доживљава свет има пресудан значај. Емоције помажу да се процењује ризик, доносе одлуке, реагује на променљиве околности и успоставља веза с другим људима. Када је та способност нарушена последице се могу одразити на готово све видове живота.
Истраживачи деценијама описују емоције помоћу две осе. Прва је валенца која означава колико је нека она пријатна или непријатна, а друга је побуђеност, степен у којем делује умирујуће или подстицајно. Заједно чине такозвани афективни циркумплекс, дводимензионалну мапу емоционалних појмова. На пример, задовољство и узбуђење могу бити подједнако пријатне, али једна делује умирујуће, а друга изазива знатно већи степен побуђености. Слично томе, бес и усхићење изазивају високу побуђеност, али се налазе на супротним крајевима осе валенце.
Одређене назнаке могу се пронаћи у другим истраживањима која испитују како мозак организује и представља информације, попут просторних у окружењу. То води до посебне врсте неурона познатих као мрежне ћелије. Први пут су идентификоване код пацова 2005. године. Ти неурони се активирају када се животиња креће кроз одређене делове окружења. Ако се на мапи животиње означе сва места на којима се одређена мрежна ћелија активира, добија се понављајући образац састављен од једнакостраничних троуглова који уоблићују мрежу са шестоструком или шестоугаоном симетријом.
Другим речима, једна ћелија се активира када пацов дође до центра или било којег од шест темена замишљеног шестоугла, а тај образац се понавља широм његовог окружења. Различите мрежне ћелије реагују на различите распореде локација, чиме заједнички обезбеђују мозгу координатни систем који животињи помаже да прати свој положај у кретању. Међутим, такав начин кодирања информација можда није ограничен само на сналажење у физичком простору. Претходна истраживања нашла су доказе да мозак користи сличне обрасце неуронске активности за организовање апстрактних информација, од визуелних појмова до релативне вредности различитих могућности избора. То је отворило интригантно питање. Ако се емоције могу организовати на дводимензионалној мапи, да ли мозак може да користи исту врсту координатног система да се креће кроз њих?
Ма и Крагел су испитивали 18 особа којима су приказивали стимулусе са емоционалним садржајем – изразе лица што постепено прелазе из једне емоције у другу и низове фраза које изазивају емоционалне реакције. Истовремено су, користећи неинвазивну функционалну магнетну резонанцу, снимали мождану активност. Сваки стимулус подразумевао је прелазак између различитих тачака на афективном циркумплексу, што је истраживачима омогућило да прате мождану активност док су учесници пратили кретање кроз тај дводимензионални емоционални простор. И тада су открили оно што су тражили. У делу мозга познатом као вентромедијални префронтални кортекс, уочили су карактеристичан образац шестоугаоне мреже док су испитаници размишљали о емоционалним стањима. Мождана активност се мењала у зависности од смера кретања кроз емоционалну мапу, пратећи образац шестоструке симетрије који се понавља – баш као што се дешава када мозак користи мрежно кодирање за сналажење у физичком простору.
Штавише, исти образац појављивао се без обзира на то да ли су учесници процењивали изразе лица или писане фразе. То указује на могућност да је мозак кодирао односе између емоционалних појмова, уместо да је само реаговао на оно што су испитаници видели. Истраживачи су, такође, установили да је мождана активност одражавала и удаљеност између емоционалних појмова на афективном циркумплексу, а и да је тај сигнал био повезан с начином како су испитаници процењивали промене у емоционалним информацијама.
Али, истраживање има одређена ограничења. Узорак је прилично мали – 18 испитаника – па су потребна додатна испитивања да се разуме на који начин функционише ова мрежа и да ли има непосредну улогу у обради емоционалних информација. Упркос томе, резултат је веома занимљив: указује на могућност да мозак користи исте принципе за организовање емоционалног света и за сналажење у физичком простору. „Описани налази указују да структура која се уочава у субјективним проценама испитаника можда одражава како мозак организује знање о емоцијама, користећи механизме сличне онима који учествују у просторном и концептуалном сналажењу”, наводе истраживачи.
(РТС)