U pradavnim morima, još u doba prekambrijuma, na Zemlji su postojala neobična stvorenja nalik jegulji. Bili su to konodonti, koji su živeli u razdoblju pre 500 do 200 miliona godina, a nestali su u toku masovnog izumiranja na prelazu iz trijasa u juru.
Iako su bili dugački tek nekoliko centimetara, naučnici ih danas smatraju jednima od najuspešniji kičmenjaka koji su ikada postojali. Umesto čeljusti, njihova su usta bila ispunjena desecima sićušnih struktura nalik zubima, čiji su vrhovi bili neverovatno tanki, svega 2 mikrometra. „To je gotovo kao da iz zuba viri niz igala”, slikovito je opisao dr Alister Evans sa Univerziteta Monaš za Australian Geographic. Vjeruje se da je vrsta konodonta Wurmiella excavata imala strukture oštre poput britve kojima je plen obrađivala jedinstvenim pokretom s leva na desno, za razliku od uobičajenog žvakanja gore-dole kakvo poznajemo danas.
Konodonti se smatraju prvim stvorenjima koja su razvila zube, a njihove zubne strukture do danas drže rekord kao najoštrije ikad izmerene. „Želeli smo da otkrijemo kako su se ti delikatni zubi spajali i kako su uopšte funkcionisali prilikom hranjenja”, izjavio je Filip Donohju, paleobiolog sa Univerziteta u Bristolu i koautor studije iz 2012. godine. Istraživanje je otkrilo da konodonti nisu žvakali hranu poput današnjih životinja. Umesto toga, oslanjali su se na pritisak koncentrisan na vrhu svakog pojedinog, ekstremno oštrog zuba. To je i logično, s obzirom da nisu imali čeljusti – snagu ugr zamenila je nevjerojatna oštrina kojom su probijali i komadali plen
„Zubi nalik oštricama prvo bi zahvatili plen straga, zatim se pomakli napred i ponovo razdvojili”, objasnio je Donohju. Naučni tim veruje da su konodonti imali i neverovatnu sposobnost – mogli su sami popravljati i oštriti svoje istrošene zube. Reč je o osobini koja se izgubila tokom dalje evolucije.
(Ilustracija Wikimedia)
(Indeks)
