Јун 2020. био је најтоплији јун икад забележен у свету, на једнаком нивоу као јун претходне 2019. године, саопштила је европска служба за климатске промене „Kоперникус” указујући на „изузетну врућину” и пожаре у Сибиру.
„Јун 2020. је на истом нивоу као јун 2019. најтоплији месец јун од почетка вођења података, и топлији је 0,53 степена Целзијуса изнад просека за период 1981-2010”, навела је та европска агенција у саопштењу, додајући податак да је био рекордно топао и мај ове године. Међутим „изузетна врућина” у арктичком делу Сибира привлачи пажњу „Kоперникуса”. Просечна температура тамо је достигла до 10 степени Целзијуса изнад нормалних сезонских температура за месец јун.
Тако је 20. јуна, температура од 37 степени Целзијуса током једног сата забележена у источном Сибиру, што је рекорд унутар арктичког круга, наводи „Kоперникус”. Истог дана у истом региону станица у руском граду Верхојанску забележила је врхунац од 38 степени Целзијуса, могуће рекордна топлота за Арктик коју проверава Светска метеоролошка организација.
Kоперникус наводи да су те изузетне температуре везане за узајамно деловање различитих фактора, као што је систем ветрова и посебно слаб снежни покривач. Изузев јуна агенција указује на период од више узастопних месеци посебно високих температура у неким регионима Сибира од децембра. „Оно што је забрињавајуће је да се Арктик загрева брже од остатка света”, рекао је Kарло Буонтемпо, директор европске службе. „То да западни Сибир бележи више температуре од нормале током тако дугог периода у зиму и на пролеће је неуобичајено, и изузетне високе температуре у арктичком Сибиру у јуну су исто толико забрињавајуће”, рекао је он. Агенција је такође констатовала раст броја пожара и њиховог интензитета на крајњем североистоку Сибира, и у мањој мери на Аљасци и канадском Јукону.
Стручњак Марк Парингтон рекао је да је изузетно са пожарима на Сибиру сличност са прошлом годином у исто време по питању погођеног региона и обима. Према „Kоперникосу” ти пожари већ су изазвали емисију 59 мегатона угљендиоксида у атмосферу, у односу на 53 мегатона у јуну 2019. године. Прошла година је већ била изузетна, нагласио је Парингтон и изразио бојазан да ће бити интензивне активности у наредним недељама због високих температура и мање влажног тла од нормале. Због климатског загревања планета је већ добила преко један степен Целзијуса више у односу на преиндустријску еру, што је довело до умнножавање екстремних метеоролошких догађаја као што су врућине, суше или поплаве. Прошла 2019. година била је друга најтоплија на свету, после 2016. године и стручњаци очекују да ће просечна температура у свету забележити нови рекорд у наредном петогодишњем периоду од 2020. до 2024.
(Извор Б92)
