Kriosan, koncept dugotrajnog boravka u suspendovanoj animaciji u stanju dubokog smrzavanja, decenijama je nezaobilazan u naučnoj fantastici. Iako je ideja mirnog sna tokom putovanja golemim svemirskim prostranstvima i dalje daleki san, naučnici su korak bliže ostvarenju. Tim istraživača sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg u Nemačkoj vratio je aktivnost mozgovima miševa nakon što su tkivo pažljivo sačuvali u staklastom stanju, metodom zvanom vitrifikacija, a zatim ga polako odmrznuli, kako je opisano u studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy od Sciences, piše Futurism.
Umesto suspendovanja celih ljudskih tela, kao što je to učinila Elen Ripliu naučno-fantastičnom hororu Alien, vođa istraživanja Aleksander German i saradnici smatraju da njihov pristup možepostaviti temelje za zaštitu mozga nakon teških ozleda, očuvanje doniranih organa ili čak suspendovanje celih tela sisara krioprezervacijom. „Ako je funkcija mozga svojstvo koje proizlazi iz njegove fizičke strukture, kako je možemo obnoviti nakon potpunog gašenja?” – izjavio je German za časopis Nature.
Sam čin zamrzavanja izuzetno je štetan za organsko tkivo jer kristali leda mogu probiti ćelijske membrane. To je samo jedan od problema s kojima su se istraživači suočili. „Osim stvaranja leda, moramo uzeti u obzir nekoliko drugih činilaca, uključujući osmotski stres i toksičnost tvari koje se koriste za krioprotekciju”, dodao je German.
Da izbegnu stvaranje kristala leda načnici su se usredsredili na vitrifikaciju, proces u kojem se molekuli zarobljavaju u staklastom stanju izuzetno brzim hlađenjem tečnosti. U svojim pokušajima obnavljanja aktivnosti koristili su smrznute mozgove miševa. „Hteli smo da vidimo može li se funkcija ponovo pokrenuti posle potpunog prestanka molekularnog kretanja u staklastom stanju”, objasnio je German.
Započeli su s malim uzorcima, vitrifikujući kriške mišjih mozgova debljine 350 mikrometara. Uzorci su uronjeni u rastvor hemikalija za krioprezervaciju, a zatim ohlađeni na minus 195 Celzijevih steepest pomoću tečnog azota. Pošto su proveli između deset minuta i sedam dana u dubokom zamrzavanju, kriške su odleđene. Pregledom pod mikroskopom utvrdeno je da su neuronske i sinaptičke membrane ostale netaknute. „Značajno je da je dugoročna potencijacija u hipokampusu (LTP) bila dobro očuvana, što ukazuje da ćelijski mehanizam učenja i pamćenja ostaje operativan”, navodi se u naučnom radu. Neuroni su takođe reagovali na električne podražaje na način koji je odstupao od uobičajenog, ali je i dalje bio uglavnom normalan.
(AI ilustracija)
(Indeks)
