Mladi ljudi koji jedu takvu hranu imaju više toksina u krvi.
Mladi ljudi koji konzumiraju više organske hrane imaju više toksina u krvi i urinu u poređenju sa onima koji to ne čine, prema studiji koju je sproveo stručnjak za rak dr Nik van Larebek, bivši član Saveta za vrhunsko zdravlje, piše The Brussels Times. Pre četiri godine on je započeo svoje istraživanje pitanjem: Da li je organska hrana zdravija? Pretpostavljao je da će se to potvrditi. Međutim, rezultati su ispričali sasvim drugačiju priču,
„Naša radna hipoteza bila je da veće unošenje organske hrane ide ruku pod ruku s manje pesticida. Ali, ispostavilo se da to nije slučaj”, rekao je Van Larebek. „Naprotiv, primećene su i veće koncentracije drugih zagađivača. Na primer, olova (toksično za mozak), arsenika i organskih hlorskih jedinjenja koja su kancerogena.” Naučnici su proučavali pojavu ovih supstanci u reprezentativnom uzorku od 600 flamanskih adolescenata. Među onima koji su izjavili da prosečno konzumiraju organsku hranu više od 7,5 puta sedmično brojke su bile izuzetno visoke: za neke otrove koncentracije u njihovoj krvi bile su 20 odsto, 30 odsto ili, čak, 40 odsto više od normalnih.
Van Larebek i saradnici su smatrali da su koncentracije previsoke i započeo je trogodišnju proveru podataka. Usredsredio se na jedenje proizvoda visokog sadržaja masti, dojenje (takođe prenosi zagađivače), indeks telesne mase i pol. Kada su ovi činioci analizirani, razlike su bile znatno manje, ali i dalje značajne. Istraživači su zaključili da što više ljudi konzumira hranu sa oznakom „bio”, to više toksina ima u njihovoj krvi i urinu. To uključuje: olovo, arsenik, PCB118 i PCB153 (polihlorovani bifenili), supstancu PFAS PFNA (perfluorononaska kiselina), različita druga jedinjenja hlora i glifosat. Uočeeno je da je pretnja najveća u jajima, mlečnim proizvodima, semenkama i orašastim plodovima – mnogo više nego u krompiru, povrću ili voću.
Budući da je organska poljoprivreda namenjena proizvodnji zdravije hrane bez upotrebe pesticida, ova saznanja su postavila nekoliko važnih pitanja. Van Larebek ističe da su rezultati, uglavnom, posledica ogromnog zagađenja životne sredine u regionu. Ranija istraživanja su pokazala da jaja domaćih kokošaka ili povrće gajeno u bašti nose veće rizike u odnosu na uobičajenu hranu. Međutim, Liva Verkauteren, direktorka udruženja za organsku poljoprivredu Bioforum Flandrija, kaže da su rezultati studije žalosni. „Pilići žive napolju i mi znamo, još od PFAS (perfluorooktanoinska kiselina) krize, da se zagađivači skladište u jajima prilično brzo. Organske krave, takođe, pasu napolju koliko god je to moguće. To bi moglo da objasni razliku”, objasnila je. „Imam osećaj da je organska hrana kanarinka u rudniku.” I dodala da se organska hrana proizvodi da bude čistija od konvencionalne poljoprivrede, da samo pokušava da obnovi prirodnu ravnotežu: „Ali činjenica da očigledno više nije moguće proizvesti hranu na prirodan način snažan je signal da nešto duboko nije u redu. Mi smo prve žrtve jako zagađenog okruženja.” Van Larebek je pomenuo zagađenje životne sredine, ali je postavio pitanje da li postoji prevara u organskom sektoru: „To što ljudi koriste određene supstance u organskom gajenju ili što se proizvodi koji nisu organski predstavljaju kao takvi moguće su objašnjenja.”
Federalna agencija za sigurnost lanca hrane u Belgiji (FASFC) objavila je da su rizici po javno zdravlje ograničeni i da se sva hrana ispituje – bez obzira nosi li organsku oznaku ili ne. Jasni podaci s razlikom između organske i neorganske hrane, ne postoje, Van Larebek je, maeđutim, naglasio da potencijalni zdravstveni rizici ne bi trebalo da se olako shvataju: „Zdravstveni rizici su zaista ozbiljni. Postoji sve više podataka koji pokazuju da zagađenje uopšte određuje rizik od kancera ili drugih bolesti. Nedavno italijansko istraživanje dokazuje da zagađenje igra veću ulogu u tome nego zdrav način života. To nas košta od pet i do deset godina života”.
(Ilustracija Shutterstosk)
(Direktno)
