Лабораторијске студије повезале су ароматске амине с канцером и генетским оштећењима. Пигменти за тетовирање, особито црни, могу садржати и полицикличке ароматске угљоводонике, који се налазе у чађи, издуцним гасовима и загорелој храни. Многи су, иначе, означени као канцерогени.
Свака тетоважа покреће имунолошки одговор, а истраживања показују да се последице не заустављају само на кожи, пише Science Alert. Истраживања показују да честице мастила за тетовирање могу ући у лимфни систем и нагомилаии се у лимфним чворовима. Лимфни чворови су кључна средишта имунолошке активности у људском телу. Испуњени лимфоцитима, они филтрирају лимфну течност да би је очистили од отпадних твари, укључујући туморске ћелије, бактерије, вирусе и стране материје попут мастила за тетовирање. Чак и ако не путује телом, пигмент тетоваже активира имунолошки систем. Kада уђе у ћелије у дермису, средњем слоју коже, тело га препознаје као страну твар и шаље имунолошке ћелије. Међутим, честице пигмента су превелике да би их те ћелије могле уклонити. Управо то чини тетоважу трајном, али истовремено ставља тело у доживотну борбу против нападача којег не може победити.
Трајности тетоваже придоноси и чињеница да су модерна мастила сложени коктели хемикалија. „Садрже пигменте који дају боју, текуће носаче који помажу у расподели мастила, конзервансе за спречавање раста микроба и мале количине нечистоћа”, објаснила је медицинска микробиолошкиња Манал Мохамед. „Многи пигменти који се данас користе изворно су смишљени за индустријску примену, на пример за аутомобилске боје, пластику и тонере за штампаче, а не за убризгавање у људску кожу.” Истраживачи су, чак, пронашли трагове тешких метала, укључујући никл, кобалт, хром и, у ретким случајевима, олово. Ако се накупе у високим износима, тешки метали могу бити токсични и узроковати озбиљне здравствене тешкоће попут оштећења унутрашњих органа, неуротоксичности и повећаног ризика од рака.
У неким случајевима тешки метали су изазвали алергијске реакције и имунолошку осетљивост. Познат је случај мушкарца из Пољске чији је имунолошки одговор на тетоважу црвеним мастилом укључивао губитак способности знојења, опадање свих длака на телу и развој витилига, стања које узрокује губитак пигмента коже. „Мастила у боји, особито црвена, жута и наранџаста, чешће се повезују са алергијским реакцијама и хроничним упалама”, додала је Мохамед. „Црвено мастило се посебно доводи у везу с трајним сврабом, отицањем и грануломима – малим упалним чворићима који настају када имунолошки систем покушава да изолује материју коју не може уклонити.” Алергијске реакције и хроничну упалу делимично узрокују металне соли и азопигменти, органска једињења које се због живописних боја користе у текстилној индустрији и у производњи пластике.
Невоља настаје када се азопигменти под утицајем одређених облика зрачења, попут сунчеве светлости или ласера за уклањање тетоважа, разграде у ароматске амине. Лабораторијске студије повезале су ароматске амине с раком и генетским оштећењима. Пигменти за тетовирање, особито црни, могу садржати и полицикличке ароматске угљоводонике, који се налазе у чађи, издувним гасовима и загорелој храни. Многи су, иначе, означени као канцерогени. Засад нема чврстих доказа који код људи повезују тетоваже с раком, но лабораторијске студије и истраживања на животињама упућују на то да ризици могу постојати. Једна опсервациона студија објављена крајем прошле године открила је да тетовиране особе имају 29 посто већи ризик од меланома, врсте рака коже, иако новије студије нису нашле такву везу.
Пре одлуке о тетовирању треба озбиљно размотрити могуће имунолошке реакције. „Иако тренутни докази не упућују на раширену опасност, све већи број истраживања истиче важна неодговорена питања у вези са токсичношћу, имунолошким учинцима и дугорочним здрављем”, написала је Мохамед. „Хронична упала повезана је са оштећењем ткива и повећаним ризиком од болести. За особе са аутоимуним болестима или ослабљеним имунолошким системом тетоваже могу представљати додатну недаћу.” Постоји и ризик од инфекције јер поступак тетовирања нарушава кожну баријеру, једну од важних одбрамбених линија људског тела. То отвара пут заразама попут оних узрокованих бактеријом Staphylococcus aureus, хепатитисом B и C и, у ретким случајевима, атипичним микобактеријским инфекцијама.
Индустрија тетовирања је у многим земљама углавном нерегулисана, стога је важно бити свестан ризика и поступати опрезно. Препоручују се разговори с мајстором за тетоважу о мастилима која користи и хигијенским условма. Ако имате дуготрајне имунолошке тегобе, пре одлуке посавјетујте се с лекаром. „Тетоваже остају моћан облик самоизражавања, али представљају и доживотно излагање хемикалијама”, закључила је Манал Мохамед. „Kако популарност тетовирања наставља да се шири у свету, аргументи за бољу регулацију, транспарентност и континуирана научна истраживања постају све јачи.”
(Илустрација Unsplash)
(Индекс)
