У Атлантском окену, јужно од Гренланда и Исланда, велико подручје се хлади, док се остатак света загрева. Нова студија објашњава ову појаву и тврди да она показује приближавање једној од најопаснијих климатских тачака преокрета, пише CNN. Област позната као хладна мрља или рупа у загревању охладила се за готово један Целзијусов степен од 1900. године. Научници су дуго расправљали да ли је та аномалија последица губитка топлоте са површине због промена ветрова и облака или је најава слабљења кључног система океанских струја. Нова студија закључује да је узрок слабљење струја, што упућује на забрињавајућу будућност.
Атлантска меридијанска повратна струја (АМОC) преноси топлоту: повлачи топлу воду из тропских крајева ка северу, где се она хлади, тоне и затим тече натраг на југ. Бројна проучавања показују да она слаби јер глобално загревање изазвано људским деловањем отапа лед, па се у океан уноси велике количине слатке воде. То нарушава осетљиву равнотежу топлоте и сланоће од који наведено струјање зависи. Поједини научници упозоравају да се приближава тачки преокрета, која би могла наступити у овом столећу, након чега следи његов колапс. Потпуно заустављање имало би глобалне катастрофалне последице. Изазвало би убрзан пораст висине мора дуж источне обале САД, у Европи изузетно хладне зиме и померило афричке монсуне, што би узроковало дуготрајне суше. Извесни истраживачи сматрају хладну мрљу јасним доказом промена.
Аутори студије објединили су податке температуре океана прикупљене инструментима и сателитима с климатским моделима. Открили су да се хлађење у хладној мрљи не догађа само на површини, већ и дубоко у води, где атмосферски услови попут ветрова и облака имају знатно мањи утицај. „Мења се пренос топлоте у океану”, рекао је Стефан Рахмсторф, један од аутора студије и професор физике и океанологије на Универзитету у Потсдаму. Управо то изазива хлађење хладне мрље. И додаје да постоји много других доказа слабљења океанског струјања, независно од хладне мрље, а неке студије показују да је оно тренутно најслабије у последњих хиљаду година.
Рене ван Вестен, пручавалац мора и атмосфере са Универзитета у Утрехту који није учествовао у истраживању, напоменуо је да су претходне студије показале могућност настанка хладне мрље искључиво под утицајем атмосферских услова. „Но, чињеница да је нова студија дошла до доследних резултата анализом различитих скупова података учвршћује поузданост закључака”. Дејвид Торнали, професор науке о океанима и клими на Универзитету Kолеџ у Лондону, изјавио је да студија подупире доказе повезаности хладне мрље и слабљења описаног струјања. Ипак, упозорио је да због мањка података из стварног света доступне информације „треба сматрати добрим апроксимацијама, а не савршеним приказом стварности”, додавши: „Не мислим да ће ова студија бити последња реч у овом питању”. С тим се сагласио Џонатан Бејкер, виши климатолог у британској Метеоролошкој служби: „Ову студију бих посматрао као додатни доказ доприноса речене струје хладној мрљи, а не као коначно решење”.
(Илустрација NАSА)
(Индекс)
