U Atlantskom okenu, južno od Grenlanda i Islanda, veliko područje se hladi, dok se ostatak sveta zagreva. Nova studija objašnjava ovu pojavu i tvrdi da ona pokazuje približavanje jednoj od najopasnijih klimatskih tačaka preokreta, piše CNN. Oblast poznata kao hladna mrlja ili rupa u zagrevanju ohladila se za gotovo jedan Celzijusov stepen od 1900. godine. Naučnici su dugo raspravljali da li je ta anomalija posledica gubitka toplote sa površine zbog promena vetrova i oblaka ili je najava slabljenja ključnog sistema okeanskih struja. Nova studija zaključuje da je uzrok slabljenje struja, što upućuje na zabrinjavajuću budućnost.
Atlantska meridijanska povratna struja (AMOC) prenosi toplotu: povlači toplu vodu iz tropskih krajeva ka severu, gde se ona hladi, tone i zatim teče natrag na jug. Brojna proučavanja pokazuju da ona slabi jer globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem otapa led, pa se u okean unosi velike količine slatke vode. To narušava osetljivu ravnotežu toplote i slanoće od koji navedeno strujanje zavisi. Pojedini naučnici upozoravaju da se približava tački preokreta, koja bi mogla nastupiti u ovom stoleću, nakon čega sledi njegov kolaps. Potpuno zaustavljanje imalo bi globalne katastrofalne posledice. Izazvalo bi ubrzan porast visine mora duž istočne obale SAD, u Evropi izuzetno hladne zime i pomerilo afričke monsune, što bi uzrokovalo dugotrajne suše. Izvesni istraživači smatraju hladnu mrlju jasnim dokazom promena.
Autori studije objedinili su podatke temperature okeana prikupljene instrumentima i satelitima s klimatskim modelima. Otkrili su da se hlađenje u hladnoj mrlji ne događa samo na površini, već i duboko u vodi, gde atmosferski uslovi poput vetrova i oblaka imaju znatno manji uticaj. „Menja se prenos toplote u okeanu”, rekao je Stefan Rahmstorf, jedan od autora studije i profesor fizike i okeanologije na Univerzitetu u Potsdamu. Upravo to izaziva hlađenje hladne mrlje. I dodaje da postoji mnogo drugih dokaza slabljenja okeanskog strujanja, nezavisno od hladne mrlje, a neke studije pokazuju da je ono trenutno najslabije u poslednjih hiljadu godina.
Rene van Vesten, pručavalac mora i atmosfere sa Univerziteta u Utrehtu koji nije učestvovao u istraživanju, napomenuo je da su prethodne studije pokazale mogućnost nastanka hladne mrlje isključivo pod uticajem atmosferskih uslova. „No, činjenica da je nova studija došla do doslednih rezultata analizom različitih skupova podataka učvršćuje pouzdanost zaključaka”. Dejvid Tornali, profesor nauke o okeanima i klimi na Univerzitetu Koledž u Londonu, izjavio je da studija podupire dokaze povezanosti hladne mrlje i slabljenja opisanog strujanja. Ipak, upozorio je da zbog manjka podataka iz stvarnog sveta dostupne informacije „treba smatrati dobrim aproksimacijama, a ne savršenim prikazom stvarnosti”, dodavši: „Ne mislim da će ova studija biti poslednja reč u ovom pitanju”. S tim se saglasio Džonatan Bejker, viši klimatolog u britanskoj Meteorološkoj službi: „Ovu studiju bih posmatrao kao dodatni dokaz doprinosa rečene struje hladnoj mrlji, a ne kao konačno rešenje”.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
