Laboratorijske studije povezale su aromatske amine s kancerom i genetskim oštećenjima. Pigmenti za tetoviranje, osobito crni, mogu sadržati i policikličke aromatske ugljovodonike, koji se nalaze u čađi, izducnim gasovima i zagoreloj hrani. Mnogi su, inače, označeni kao kancerogeni.
Svaka tetovaža pokreće imunološki odgovor, a istraživanja pokazuju da se posledice ne zaustavljaju samo na koži, piše Science Alert. Istraživanja pokazuju da čestice mastila za tetoviranje mogu ući u limfni sistem i nagomilaii se u limfnim čvorovima. Limfni čvorovi su ključna središta imunološke aktivnosti u ljudskom telu. Ispunjeni limfocitima, oni filtriraju limfnu tečnost da bi je očistili od otpadnih tvari, uključujući tumorske ćelije, bakterije, viruse i strane materije poput mastila za tetoviranje. Čak i ako ne putuje telom, pigment tetovaže aktivira imunološki sistem. Kada uđe u ćelije u dermisu, srednjem sloju kože, telo ga prepoznaje kao stranu tvar i šalje imunološke ćelije. Međutim, čestice pigmenta su prevelike da bi ih te ćelije mogle ukloniti. Upravo to čini tetovažu trajnom, ali istovremeno stavlja telo u doživotnu borbu protiv napadača kojeg ne može pobediti.
Trajnosti tetovaže pridonosi i činjenica da su moderna mastila složeni kokteli hemikalija. „Sadrže pigmente koji daju boju, tekuće nosače koji pomažu u raspodeli mastila, konzervanse za sprečavanje rasta mikroba i male količine nečistoća”, objasnila je medicinska mikrobiološkinja Manal Mohamed. „Mnogi pigmenti koji se danas koriste izvorno su smišljeni za industrijsku primenu, na primer za automobilske boje, plastiku i tonere za štampače, a ne za ubrizgavanje u ljudsku kožu.” Istraživači su, čak, pronašli tragove teških metala, uključujući nikl, kobalt, hrom i, u retkim slučajevima, olovo. Ako se nakupe u visokim iznosima, teški metali mogu biti toksični i uzrokovati ozbiljne zdravstvene teškoće poput oštećenja unutrašnjih organa, neurotoksičnosti i povećanog rizika od raka.
U nekim slučajevima teški metali su izazvali alergijske reakcije i imunološku osetljivost. Poznat je slučaj muškarca iz Poljske čiji je imunološki odgovor na tetovažu crvenim mastilom uključivao gubitak sposobnosti znojenja, opadanje svih dlaka na telu i razvoj vitiliga, stanja koje uzrokuje gubitak pigmenta kože. „Mastila u boji, osobito crvena, žuta i narandžasta, češće se povezuju sa alergijskim reakcijama i hroničnim upalama”, dodala je Mohamed. „Crveno mastilo se posebno dovodi u vezu s trajnim svrabom, oticanjem i granulomima – malim upalnim čvorićima koji nastaju kada imunološki sistem pokušava da izoluje materiju koju ne može ukloniti.” Alergijske reakcije i hroničnu upalu delimično uzrokuju metalne soli i azopigmenti, organska jedinjenja koje se zbog živopisnih boja koriste u tekstilnoj industriji i u proizvodnji plastike.
Nevolja nastaje kada se azopigmenti pod uticajem određenih oblika zračenja, poput sunčeve svetlosti ili lasera za uklanjanje tetovaža, razgrade u aromatske amine. Laboratorijske studije povezale su aromatske amine s rakom i genetskim oštećenjima. Pigmenti za tetoviranje, osobito crni, mogu sadržati i policikličke aromatske ugljovodonike, koji se nalaze u čađi, izduvnim gasovima i zagoreloj hrani. Mnogi su, inače, označeni kao kancerogeni. Zasad nema čvrstih dokaza koji kod ljudi povezuju tetovaže s rakom, no laboratorijske studije i istraživanja na životinjama upućuju na to da rizici mogu postojati. Jedna opservaciona studija objavljena krajem prošle godine otkrila je da tetovirane osobe imaju 29 posto veći rizik od melanoma, vrste raka kože, iako novije studije nisu našle takvu vezu.
Pre odluke o tetoviranju treba ozbiljno razmotriti moguće imunološke reakcije. „Iako trenutni dokazi ne upućuju na raširenu opasnost, sve veći broj istraživanja ističe važna neodgovorena pitanja u vezi sa toksičnošću, imunološkim učincima i dugoročnim zdravljem”, napisala je Mohamed. „Hronična upala povezana je sa oštećenjem tkiva i povećanim rizikom od bolesti. Za osobe sa autoimunim bolestima ili oslabljenim imunološkim sistemom tetovaže mogu predstavljati dodatnu nedaću.” Postoji i rizik od infekcije jer postupak tetoviranja narušava kožnu barijeru, jednu od važnih odbrambenih linija ljudskog tela. To otvara put zarazama poput onih uzrokovanih bakterijom Staphylococcus aureus, hepatitisom B i C i, u retkim slučajevima, atipičnim mikobakterijskim infekcijama.
Industrija tetoviranja je u mnogim zemljama uglavnom neregulisana, stoga je važno biti svestan rizika i postupati oprezno. Preporučuju se razgovori s majstorom za tetovažu o mastilima koja koristi i higijenskim uslovma. Ako imate dugotrajne imunološke tegobe, pre odluke posavjetujte se s lekarom. „Tetovaže ostaju moćan oblik samoizražavanja, ali predstavljaju i doživotno izlaganje hemikalijama”, zaključila je Manal Mohamed. „Kako popularnost tetoviranja nastavlja da se širi u svetu, argumenti za bolju regulaciju, transparentnost i kontinuirana naučna istraživanja postaju sve jači.”
(Ilustracija Unsplash)
(Indeks)
