У природи где животиња-једе-животињу избегавање грабљиваца је игра великих улога која захтева сналажљивост. Пауци се маскирају као мрави да остану живи. Зашто опонашају мраве? Мрави се агресивно бране, што их чини мање привлачним за зглавкаре који траже ручак. „Имају снажан угриз као и убодни отров, и могу да позову десетине сабораца из гнезда”, каже палеобиолог Џорџ Поинар млађи. „Пауци, с друге стране, немају хемијску одбрану и усамљени су, што их чини рањивим у односу на велике паукове, осе и птице, предаторе који би радије избегавали мраве. Дакле, ако паук може да буде мрав, вероватније је да ће га избегавати.”
Редовни професор у пензији, на одсеку за интегративну биологију на Универзитету Орегон стејт аутор је студије која описује нову врсту паука који опонаша мраве пронађене у фосилизованој смоли. Истраживање је овог месеца освануло у часопису Historical Biology. Kада се лепљива смола са дрвета стврдне и фосилизује, претвара се у ћилибар и мање зрели копал. Ови материјали стврдну и често заробе неки облик живота. Џорџ Поинар је проучавао налазе заробљене у ћилибару од праисторијског цвећа до древних гљива, мајмунске крви и нове врсте оса. Смола која чува паука описаног у студији потиче из Меделина у Kолумбији.
Природа има много примера створења која опонашају друге животне облике да би избегле грабљицее, мењајући боје на пример. Али приличан је подвиг за паука који има осам ногу и нема антене да изгледа као да има шест ногу и две дугачке антене. Да би то постигли, ови инсекти обично премештају две предње ноге да изгледају као антене. Већина научника тврди да метаморфоза паука почиње с мутацијом, прилагођавањем, а затим природном селекцијом. Али Поинар сугерише да ту може бити више тога у игри. „Мислим да неки пауци укључују расуђивање и логику јер често моделирају промене на свом телу према одређеним мравима у окружењу”, објашњава он.
(Илустрација Shutterstock/MR.AUKID PHUMSIRICHAT)
(Нова)
