Научници су анализирали праменове косе Лудвига ван Бетовена и пронашли су високе износе олова, што је могло узроковати или придонети здравственим тегобама које је имао у животу, укључујући глувоћу. Наиме, славни ком позитор је, осим тешкоћа са слухом, имао гастроинтестиналне невоље, жутицу и обољење јетре. Преминуо је у 56. години од болести јетре и бубрега, но није био познат тачан узрок.
Пре неколико година истраживачи су секвенцирали Бетовенов геном из праменова косе. Према студији објављеној 2023, музичар је имао значајне генетске факторе ризика за болести јетре и инфекцију хепатитисом B. Резултати нису дали никакав увид у темељне узроке глувоће, која му се појавила у двадесетим годинама, ни у гастроинтестиналне проблеме. У најновијој анализи проучили су два прамена: Берманов прамен, који су Бетовену ошишали између касне 1820. и 1827, и Халм-Тајеров прамен, који је он лично дао пијанисти Антону Халму 1826.
У то дoба било је уобичајено да људи сакупљају и чувају праменове косе вољених или славних људи, рекао је Вилијам Мередит, стручњак за Бетовенов живот и коаутор геномске анализе из 2023. и најновије студије. Осим високих концентрација олова, у коси су забележени и повишени износи арсена и живе. У Бермановом прамену су измерене 64 пута веће количине олова од нормалног, а у Халм-Тајеровом чак 95. „Ове разине указују на тровање оловом. Kада бисте с оваквим разинама олова дошли у болницу у САД-у, одмах би вас задржали и дали келацијску терапију”, рекао је патолог Нејдер Рифаи с Медицинског факултета на Харварду, а преноси CNN.
Повишени износи олова попут оних у Бетовеновој коси обично су повезани с гастроинтестиналним и бубрежним болестима и тегоба са слухом, али нису довољно високи да буду једини узрок смрти. Научници, стога, сматрају да тровање оловом није био главни и једини разлог композиторове смрти или глувоће. „У току живота је имао симптоме тровања оловом; што укључује губитак слуха, грчеве у мишићима и невоње с бубрезима”, казао је Рифаи. У оба прамена је уочена и повећан ниво арсена и живе, око 13 до 14 пута више од очекиваног. Kлинички хемичар Пол Џането из клинике Мејо, који је спровео анализу узорака, изјавио је да никада није видео тако велике колиине олова.
Треба напоменути да се за сада не зна колике су били просечни износи олова код становника Беча у 19. веку. Бетовен их је, вероватно, акумулирао деценијама преко хране и пића. Познато је да је он волео вино, понекад је пио боцу дневно. У то време се у вино често додавао оловни ацетат као заслађивач и конзерванс. Олово се тада користило и у производњи стакла. Бетовен је, такође, волео јести рибу из Дунава, у који су стизале отпадне индустријске воде, због чега је риба, вероватно, садржала арсен и живу. Истраживање High Lead Levels in 2 Independent and Authenticated Locks of Beethoven’s Hair објављено је у часопису Clinical Chemistry.
(Илустрација Википедија)
(Индекс)
